Гангјо

С Википедије, слободне енциклопедије
Бивши цар Сеива у одећи будистичког монаха пре своје смрти током друге године Гангјо ере.[1]

Гангјо (元慶) је јапанска ера (ненко) која је наступила после Џоган и пре Нина ере. Временски је трајала од априла 877. до фебруара 885. године и припадала је Хејан периоду.[2] Владајући монарх био је цар Јозеи.[3]

Важнији догађаји Гангјо ере[уреди | уреди извор]

  • 20 јануар 877. (Гангјо 1, трећи дан првог месеца): Јозеи званично преузима трон у својој 8 години живота. Како би обележили долазак новог монарха на власт именована је нова ера.[4]
  • 877. (Гангјо 1, други месец): Амбасадори из Кореје долазе у провинцију Изумо али бивају одбијени.[4]
  • 877. (Гангјо 1, шести месец): Настала је велика суша која је активирала приношење жртава у храму Хачиман, Камо и осталим у провинцији Исе. Нешто касније пала је киша.[4]
  • 878. (Гангјо 2): Сеива званично постаје будистички монах. Његово ново име је Сошин. [5]
  • 31. децембар 878. (Гангјо 2, четврти дан дванаестог месеца): Бивши цар Сеива умире у својој 31 години живота.[6][7]
  • 883. (Гангјо 7): У својим раним тинејџерским годинама Јозеи најчешће проводи време сам, понекад хранећи жабама змије како би могао да види начин на који рептил гута храну. У досади, често је проналазио задовољство иницирајући борбу паса против јапанских макакија а временом су се те навике окренуле људима. Својим рукама лично је убијао осуђене криминалце а када би био љут прогањао је људе који би му се супростављали претећи мачем. Фуџивара но Мотоцуне који је био задужени регент покушавао је да цару укаже на грешке и погрешне навике али га је Јозеи већином игнорисао.[8]
  • 884. (Гангјо 8): Опасне навике младог цара се и даље настављају. У једном тренутку Мотоцуне открива бизаран Јозеијев план којим је наредио да се његови људи попну на високо дрво и боду оштрим копљима све док са њега не падну. Овај догађај уверио је Мотоцунеа да је цар неподобан да буде владар државе и да га је са те позиције потребно склонити. Мотоцуне је зато пришао цару предлажући му да у досади погледа трку коња што је Јозеија одмах привукло. Датум трке заказан је за четврти дан другог месеца, осме Гангјо ере.[9]
  • 4. март 884. (Гангјо 8, четврти дан другог месеца): Трка коња је био само изговор да се цар извуче из безбедности палате. Јозеи је путовао у носиљци коју су окруживали наоружани чувари већ упознати са ситуацијом. Поворка је затим променила путању и Мотоцуне се коначно супроставио Јозеију објаснивши му да је његово понашање недопустиво, да је неподобан да буде цар и да је изгубио право да влада. На ту вест Јозеи се расплакао[9] али то није променило одлуку. Власт је припала новом цару Коку, који је био трећи син бившег цара Нинмјоа. [6][10]
  • 23. март 884. (Гангјо 8, двадесеттрећи дан другог месеца): У својој 55 години живота цар Коку ступа на трон.[11][12]
  • 885. (Гангјо 9): Мења се име ере.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brown, pp. 288.
  2. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Gangyō" in Japan Encyclopedia. стр. 231 на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
  3. ^ Titsigh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 121-124; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. стр. 288-289; Varley, H. Paul, ed. (1980). Jinō Shōtōki. стр. 170-171.
  4. ^ а б в Titsingh 1834, стр. M1 122
  5. ^ Brown & Ishida 1979, стр. 288
  6. ^ а б Brown & Ishida 1979, стр. 289.
  7. ^ Varley 1980, стр. 170.
  8. ^ Titsingh 1834, стр. 123–124
  9. ^ а б Titsingh 1834, стр. M1 124
  10. ^ Varley 1980, стр. 44.
  11. ^ Titsingh 1834, стр. M1 124
  12. ^ Varley 1980, стр. 44
  13. ^ Varley 1980, стр. 172

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ера
Гангјо

877–885.