Гемула

С Википедије, слободне енциклопедије

Гемуле су нека врста унутрашњих пупољака који служе за бесполно размножавање сунђера. Образују се од амебоидних ћелија сакупљених у групе око којих се образује омотач тако да гемула изгледа као лоптица са једним заднивеним отвором.

Омотач је изграђен од две мембране:

  • спољашње, танке и
  • унутрашње дебеле мембране.

Код слатководних сунђера образује се велики број гемула пред наступање неповољног зимског периода, док сам сунђер пропада. Гемуле падају на дно и ту презиме, а затим се по наступању пролећа развијају у нове сунђере.

Код морских сунђера гемуле се образују непрекидно током читаве године. Садрже бичеве којима једно време пливају, затим падају на дно, причврсте се за њега и изгубе бичеве па се развијају у нове сунђере.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.