Географски факултет Универзитета у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Географски факултет Универзитета у Београду
Зграда Филолошког факултета, у којој се налази Географски факултет на III спрату
Типдржавни
Оснивање1994. (1893)
АфилијацијаУниверзитет у Београду
Декандр Велимир Шећеров
Број одсека5
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.gef.bg.ac.rs

Географски факултет Универзитета у Београду је настао 1994. године одвајањем од Природно-математичког факултета. Седиште је на Студентском тргом у Београду, на трећем спрату зграде Филолошког факултета. Један део се налази на Црвеном крсту, где је смештен Институт за демографију и информатичке лабораторије. Факултет не поседује сопствену зграду. Влада Србије најавила је изградњу наменске зграде, у комплексу који ће делити са још два факултета који немају свој простор.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Његови корени сежу чак у 1893. годину када је познати географ Јован Цвијић формирао Географски завод.[2] Најстарије извођење наставе географије било је 1853. године на Лицеју у Крагујевцу, ова година се, као важна за географију у Србији, налази и на логоу Географског факултета. Настава географије на академском нивоу је била организована на Филозофском факултету, касније на Природно-математичком факултету, а 1990-1994 факултет је носио назив Географски факултет Природно-математичког факултета. Факултет на основним студијама има 5 смерова: географију, просторно планирање (од 1977. године), демографију (од 1999. године), геопросторне основе животне средине (од 2000. године) и туризмологију (која је постојала као смер који је био угашен и поново уведен 2007. године).

Факултет има просторије и на Природно-математичком факултету. До 2011. године је користио и просторије Физичком факултету, а од 2011. за тим више нема потребе с обзиром да је Географски факултет добио зграду бивше основне школе Десанка Максимовић у Земуну. Од 2011. факултет има наставно-научну базу у селу Блажево у подножју Копаоника.[3]

Институти и катедре[уреди | уреди извор]

На факултету се организују специјалистичке (2 смера) и магистарске студије (10 смерова). Наставно-научне области су подељене на 5 института и 10 катедри:

  1. Институт за географију:
    1. катедра за физичку географију
    2. катедра за друштвену географију
    3. катедра за регионалну географију
    4. катедра за картографију
    5. катедра за методику наставе географије
  2. Институт за просторно планирање:
    1. катедра за просторно планирање
  3. Институт за демографију:
    1. катедра за демографију
  4. Институт за животну средину и ГИС:
    1. катедра за животну средину
    2. катедра за географске информационе системе
  5. Институт за туризмологију:
    1. катедра за туризмологију

Издања[уреди | уреди извор]

Факултет издаје следеће публикације и часописе: Зборник радова Географског факултета, The environment часопис за еколошка истраживања, Демографија часопис за демографска и друштвена истраживања, Territorium издање Института за просторно планирање, Простор часопис просторних планера и студената просторног планирања.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zgrada dva fakulteta u Bloku 67a: Arhitektura u službi savremenog studiranja”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-08. Приступљено 2024-03-15. 
  2. ^ Јубилеј Географског факултета („Политика“, 21. јун 2013)
  3. ^ Географски факултет за чистије Блажево (РТС, 14. октобар 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Географски_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=27473320”