Геоинформатика

С Википедије, слободне енциклопедије

Геоинформатика је наукa која се бави управљањем, обрадом и анализом геопросторних података, аналитичким и нумеричким моделирањем просторно временских процеса и геовизуализацијом просторних података и информација.

Све чешће се израђују WEB сервиси и апликације засноване на просторним подацима. Исти приступ користе и највеће компаније као што су Apple, Google, Microsoft, Amazon, Intel и Uber, чак и компаније ауто индустрије попут Tesle, Audi-ja, BMW-a и Mercedesa (аутопилот функционалност). Геоинформатика обједињује технологије које се користе за прикупљање, обраду, управљање и визуелизацију просторних података: Картографија, Географски информациони системи (ГИС), Фотограметрија, Даљинска детекција и Глобални навигациони сателитски системи (ГНСС) као и многе методе из области информационих технологија које су неопходне за квалитетне сервисе базиране на просторним подацима.

Примена геоинформатике је веома широка и обухвата области као што су: информационе технологије, просторно планирање, пољопривреда, екологија, управљање ризицима, геодезија, географија, саобраћај, економија, туризам, демографске анализе, друге геонауке, итд.

Геоинформатика је учење суштине и функције геоинформације и њене припреме у облику геоподатака. Оно чини научну основу географских информационих система (ГИС). Заједничка компонента свих примјена геонформатике је њихов однос према простору.

Геоинформатика је, као и биоинформатика, еколошка и економска информатика, једна интердисциплинарна наука. Она спаја информатику са географијом, геодезијом, картографијом и сродним наукама.

Три главна задатка геоинформатике су:

  • Развој и ажурирање база података са географским подацима
  • Анализа и моделирање тих података
  • Развој и интеграција алата и софтвера за те задатке

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геоинформатика&oldid=25768856”