Гигина кућа у Власотинцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Гигина кућа
10484504 346238595528231 1170104861854586374 o 01.jpg
Гигина кућа
Опште информације
МестоВласотинце
ОпштинаВласотинце
Држава Србија
Време настанкаOко 1850. године
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Гигина кућа се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа, односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, богатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.2008. године је изгорео кров и први спрат куће

Данас се у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић".

Изглед куће[уреди | уреди извор]

Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена долапом, миндерлуцима и иконлуком. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена амамџиком, долапом и пећницом, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.[1]

Радови на реконструкцији[уреди | уреди извор]

У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско-рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.

Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
  2. ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
  3. ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године
  4. ^ www.mcleskovac.com Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2014) приступљено 2.5.2014. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]