Гигина кућа у Власотинцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Гигина кућа
Гигина кућа
Опште информације
МестоВласотинце
ОпштинаВласотинце
Држава Србија
Време настанкаOко 1850. године
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Гигина кућа се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа, односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, богатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.2008. године је изгорео кров и први спрат куће

Данас се у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић".

Изглед куће[уреди | уреди извор]

Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена долапом, миндерлуцима и иконлуком. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена амамџиком, долапом и пећницом, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.[1]

Радови на реконструкцији[уреди | уреди извор]

У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско-рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.

Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
  2. ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
  3. ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године
  4. ^ www.mcleskovac.com Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2014) приступљено 2.5.2014. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]