Глигор Станојевић

Глигор Станојевић
Лични подаци
Датум рођења	(1919-01-23)23. јануар 1919.
Место рођења	Велестово, Краљевство СХС
Датум смрти	28. мај 1989.(1989-05-28) (70 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ
Научни рад
Поље	Историја
Институција	Историјски институт САНУ

Глигор Станојевић (Велестово, 23. јануар 1919 — Београд, 28. мај 1989) био је српски историчар. Станојевић је био један од највећих стручњака за историју Срба у раздобљу од 16. до 18. века, са тежиштем на раној нововековној историји Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације.

Биографија

Школовање је започео на Цетињу, а гимназију је завршио у Скопљу. Његове студије, започете на Филозофском факултету у Београду, прекинуло је избијање Другог светском рата (1941). Током рата, би је ухапшен од стране окупатора и заточен у концентрационим логорима у Италији. Након италијанске капитулације у јесен 1943. године вратио се у отаџбину, укључивши се у борбу против окупатора. По завршетку рата вратио се студијама. Дипломирао је 1949. године на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Потом се запослио у Историјском институту, где је провео цео радни век. Докторирао је 1953. године са тезом: Црна Гора у доба владике Данила. Пензионисао се 1984. године, као научни саветник.

Као добар познавалац латинског и италијанског језика, проучавао је историјску грађу у архивским установама Котора, Дубровника, Задра и Венеције. Непосредан увид у историјске изворе из раздобља од 16. до 18. века, који су великим делом били непроучени и необјављени, омогућио му је да у својим научним радовима расветли многа кључна питања из ране нововековне историје српског народа у областима Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације. Био је један од највећих стручњака за историју Црне Горе у раздобљу од 16. до 18. века. захваљујући непосредној утемељености на архивској грађи, његови научни радови су задржали трајну вредност.

Одабрана дела

• Станојевић, Глигор (1951). „Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега”. Историски гласник. 4 (1-2): 96—107. 
• Станојевић, Глигор (1953). „Један податак о мирењу Црногораца и Паштровића из 1681”. Историски записи. 6 (9): 278—282. 
• Станојевић, Глигор (1953). „Црна Гора у доба Кандиског рата (1645-1669)”. Историски гласник. 6 (1-2): 3—53. 
• Станојевић, Глигор (1954). „Василије Бркић у Црној Гори 1768. године”. Историски преглед. 1 (2): 63—67. 
• Станојевић, Глигор (1955). Црна Гора у доба владике Данила. Цетиње: Историски институт. 
• Станојевић, Глигор (1957). Шћепан Мали. Београд: Научно дело. 
• Stanojević, Gligor (1957). „O nekim spornim pitanjima iz istorije Crne Gore u XVI i XVII vijeku”. Историски гласник. 10 (3-4): 88—100. 
• Станојевић, Глигор (1959). „Из историје Црне Горе у XVI и XVII вијеку” (PDF). Историски записи. 12 (15): 325—417. 
• Станојевић, Глигор (1960). „Далмација и црногорско приморје у вријеме млетачко-турског рата 1537-1539. године”. Историски гласник. 13 (3-4): 87—112. 
• Станојевић, Глигор (1962). Црна Гора пред стварање државе 1773-1796. Београд: Историјски институт. 
• Stanojević, Gligor (1962). Dalmacija u doba Morejskog rata 1684-1699. Beograd: Vojno delo. 
• Станојевић, Глигор (1962). „Далмација у вријеме млетачко-турског рата 1714-1718. године”. Историјски гласник. 15 (1-4): 11—49. 
• Станојевић, Глигор (1963). „Црна Гора и црногорско приморје у вријеме млетачко-турског рата 1499-1502. године” (PDF). Историјски записи. 16 (20): 31—50. 
• Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт. 
• Stanojević, Gligor (1973). Senjski uskoci. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Станојевић, Глигор (1975a). „Црна Гора у XVI вијеку”. Историја Црне Горе. 3 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 1—88. 
• Станојевић, Глигор (1975b). „Црна Гора у XVII вијеку”. Историја Црне Горе. 3 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 89—227. 
• Станојевић, Глигор (1975c). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. 3 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499. 
• Станојевић, Глигор (1976). Србија у време Бечког рата 1683-1699. Београд: Нолит. 
• Станојевић, Глигор (1976). „Борба црногорских, брдских и херцеговачких племена против турских власти (XVI-XVIII в)”. Црна Гора. Београд: Књижевне новине. стр. 176—216. 
• Станојевић, Глигор (1979). Митрополит Василије Петровић и његово доба (1740-1766). Београд: Историјски институт. 
• Станојевић, Глигор (1980). „Документи о граничним сукобима на млетачко-турској граници на црногорском приморју”. Мешовита грађа (Miscellanea). 8: 103—138. 
• Станојевић, Глигор (1981). „Млетачко-турски заплет због Рисна 1671. године”. Историјски часопис. 28: 161—165. 
• Станојевић, Глигор (1983). „Око црногорских спахија” (PDF). Гласник Одјељења друштвених наука ЦАНУ. 4: 223—238. 
• Станојевић, Глигор (1985). „Приручник о крајинама из 1783. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 14: 21—56. 
• Станојевић, Глигор (1986). „Један докуменат о Србима у Далмацији из 1790. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 15: 23—32. 
• Станојевић, Глигор (1987). Далматинске крајине у XVIII вијеку. Београд: Историјски институт. 

Види још

• Списак српских историчара

Литература

• Лолић, Аница (1989). „Библиографија Глигора Станојевића 1950-1987”. Историјски часопис. 36: 9—29. 
• Ћирковић, Сима (1997). „Станојевић Глигор”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 649. 

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Глигор Станојевић