Пређи на садржај

Глигор Станојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Глигор Станојевић
Лични подаци
Датум рођења(1919-01-23)23. јануар 1919.
Место рођењаВелестово, Краљевство СХС
Датум смрти28. мај 1989.(1989-05-28) (70 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Научни рад
ПољеИсторија
ИнституцијаИсторијски институт САНУ

Глигор Станојевић (Велестово, 23. јануар 1919Београд, 28. мај 1989) био је српски историчар. Станојевић је био један од највећих стручњака за историју Срба у раздобљу од 16. до 18. века, са тежиштем на раној нововековној историји Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Школовање је започео на Цетињу, а гимназију је завршио у Скопљу. Његове студије, започете на Филозофском факултету у Београду, прекинуло је избијање Другог светском рата (1941). Током рата, би је ухапшен од стране окупатора и заточен у концентрационим логорима у Италији. Након италијанске капитулације у јесен 1943. године вратио се у отаџбину, укључивши се у борбу против окупатора. По завршетку рата вратио се студијама. Дипломирао је 1949. године на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Потом се запослио у Историјском институту, где је провео цео радни век. Докторирао је 1953. године са тезом: Црна Гора у доба владике Данила. Пензионисао се 1984. године, као научни саветник.

Као добар познавалац латинског и италијанског језика, проучавао је историјску грађу у архивским установама Котора, Дубровника, Задра и Венеције. Непосредан увид у историјске изворе из раздобља од 16. до 18. века, који су великим делом били непроучени и необјављени, омогућио му је да у својим научним радовима расветли многа кључна питања из ране нововековне историје српског народа у областима Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације. Био је један од највећих стручњака за историју Црне Горе у раздобљу од 16. до 18. века. захваљујући непосредној утемељености на архивској грађи, његови научни радови су задржали трајну вредност.

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ћирковић 1997, стр. 649.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]