Глог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глог
Crataegus monogyna
Crataegus monogyna
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Maloideae
род: Crataegus
Tourn. ex L.
Екологија таксона
Животна форма:
P, NP (фанерофите и нанофанерофите)

Род глогова (Crataegus L.) је комплексна група дрвећа и жбуња из фамилије ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.

У Србији расте 7 аутохтоних и више страних, унетих врста[1].

Систематика и филогенија рода Crataegus[уреди]

Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година XX века, до 1500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века. Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".

Тешко разграничење врста се објашњава веома присутном и честом хибридизацијом, макар међу врстама Палеарктика. Појава апомиксије је такође чешћа код евроазијских врста.

Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Dickinson et al. (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.

Употреба[уреди]

Листови, цветови и плодови црвеног и белог глога (Crataegus monogyna) делују благотворно на рад срчаног мишића и код умерено повишеног срчаног притиска.

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Б. 1972. Род Crataegus L. У: Флора Србије IV. САНУ: Београд.

Литература[уреди]

  • Dickinson, T.A. 2000. Botany 307F – Families of Vascular Plants, Rosales – Rosaceae: [1],[2]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глог