Глумач

Глумач
Глумач;
	Основна школа
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Пожега
Становништво
— 2011.	684
Географске карактеристике
Координате	43° 52′ 07″ С; 20° 01′ 00″ И / 43.868666° С; 20.016666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	395 m
	Глумач Глумач на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	PŽ

Глумач је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 684 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Глумач се простире, северно од Пожеге, кроз Пожешку котлину, уз реку Скрапеж, где се граничи са суседним селом Врањани. Северно се граници са Отњем и Честобродицом, североисточно са Доњом Добрињом и Лоретом, источно је брдовити предео, где се налази село Бакионица, на југу се налазе Пожега, Висибаба, Радовци и Здравчићи. Саобраћајну инфракструктуру чини магистрални пут Пожега-Косјерић, односно Пожега-Јежевица-Дивчибаре (и даље за Ваљево, Београд...) са већим бројем попречних путева као и пруга Београд-Бар, односно Београд-Чачак-Краљево.

Село Глумач је на левој обали реке Скрапеж, са засеоцима смештеним по брдима и косама, почев од планине Смишаљ (у народу познат као Стрмац), па преко Барица, Никољског Брда, Колибина, Дробњачког Брда и Косе, све ниже и ниже, према југу, док код Котараца, испред самог пожешког Лисишта, не пређе у зараван. Земљиште је испресецано многим планинским потоцима, покривено је шумама, воћњацима и њивама. Последњих од 60 до 70 година; а нарочито после Другог светског рата, многе породице силазе са брда и подижу куће у пољу, поред регионалног пута Пожега - Косјерић, односно - Пожега - Јежевица - Дивчибаре.

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Такође постоји дом где се одржавају састанци месног одбора, и разни други скупови. У Глумчу се налази библиотека, као и фудбалски клуб Глумач. Глумач је својим рељефом укључен у лов и риболов. У Глумчу постоји основна (четворогодишња) школа Петар Лековић која ради за потребе три села Глумча, Отња и Врањана.

Име[уреди | уреди извор]

Село Глумач добило је име по родоначелнику Вукићевића - Вукићу Глумцу, кога су тако звали или по презимену које је донео из старог завичаја, или по имену места, села или засеока, у старом завичају. До доласка Вукића Глумца цео простор који ће се доцније по њему назвати Глумач, раније је, по свему судећи, припадао Честобродици коју под тим именом, помиње и чувени турски путописац Евлија Челебија, а која на старим географским картама заузима простор на левој обали Скрапежа, северно од Пожеге.

Привреда[уреди | уреди извор]

Поред исконског искуства у привредној радиности, за привредни развој једног краја главну улогу играју географски положај и општи климатски услови. Села поређана на ивицама пожешке котлине, међу којима је и Глумач - захватају три привредно географске зоне:

Зона алувијалне равни, у доњим токовима Скрапежа, просечне надморске висине 304 m. Ову раван карактеришу дуготрајне магле.
Зона побрђа (око 450 m. и више надморске висине) до 1830. године углавном је била под шумом, претежно храстовом. Потом су почели да се развијају воћњаци у којима ће, све до осамдесетих година преовладати шљива, док ће осталих врста воћака бити мање.
Зона котлинског оквира (око 700 m. надморске висине) захвата мање плодно земљиште, па углавном служи за пасишта, косишта и воћњаке.

Глумач сада, је приградско село, са доста бољом инфаструктуром и могућностима даљег напредовања пре свега у пољопривреди, а сами тим и у култури, образовању …

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Глумач живи 666 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,1 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.041
1953.	1.058
1961.	1.048
1971.	975
1981.	949
1991.	864	857
2002.	803	803

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	801	99,75%
Украјинци	1	0,12%
Македонци	1	0,12%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	9	11
75—79	21	25
70—74	39	41
65—69	28	33
60—64	21	22
55—59	16	25
50—54	26	25
45—49	45	33
40—44	25	26
35—39	25	32
30—34	24	20
25—29	16	19
20—24	25	16
15—19	27	22
10—14	20	19
5—9	17	22
0—4	14	14
Просек :	44,1	45,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	179	199	223	221	244	239	242

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	35	66	39	41	28	23	7	1	0	2	3,32

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	347	94	223	20	10	0
Женски	350	53	224	65	7	1
УКУПНО	697	147	447	85	17	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	187	56	0	0	65
Женски	132	62	0	0	35
УКУПНО	319	118	0	0	100
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	10	19	5	24
Женски	0	1	9	4	2
УКУПНО	2	11	28	9	26
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	1	3	0
Женски	1	0	0	7	8
УКУПНО	2	1	1	10	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	1	0	0	2