Говеђи језик

С Википедије, слободне енциклопедије

Говеђи језик
Говеђи језик
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. hepatica
Биномно име
Fistulina hepatica
(Schaeff.) With. (1792)
Синоними

Boletus hepaticus Schaeff. (1774)
Fistulina buglossoides Bull. (1790)
Boletus hepaticus Vent. (1812)
Hypodrys hepaticus (Schaeff.) Pers. (1825)

Говеђи језик или (лат. Fistulina hepatica) како му и само име говори на први поглед наликује свежем месу односно црвенкасте је боје. Позната је у нашем народу па се у зависности од дела земље назива још и јетрењача, воловски језик или вуково месо. Живи на широком подручју од Аустралије, преко Азије, Европе и у Северној Америци.Паразит је. Расте од лета до касне јесени или ређе почетка зиме углавном на живим стаблима храста, али се може пронаћи и на другом листопадном дрвећу попут кестена.

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Плодно тело је у облику шешира који је меснат и помало наликује на језик. Гледајући са горње стране раван, лепезастог је облика, а често је више шешира у букету, близу или спојено једно са другим. Месо је на пресеку шарено (црвено са белим пегама), влакнасто, киселог укуса и умереног до јаког неодређеног мириса. АКо се свежа засече убрзо почне на месту оштећена да се јавља црвенкасти сок. Нарасте 10-30 цм у пречнику, а крајеви шешира су танки, лоптасти и правилни. На горњој страни шешир је храпав и влажан, а нијанса црвене варира од јарко наранџасте до кестењасто смеђе. Када остари испод кожице шешира постане слузава. Цевчице су кратке и ваљкасте у почетку беле затим жућкасте и напослетку смеђе. Различите су дужине па распоредом помало подсећају на оргуље. Дршка је ако уопште и постоји врло кратка, цилиндрична и грбава.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су црвене боје, огругласте, глатке, хијалине величине 4-6x5 µm. Базидијуми са четири споре су испуњене уљаним капљицама.

Отисак спора[уреди | уреди извор]

Отисак спора код говеђег језика је ружичасте боје.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Јестива, али само док је млада и под условом да се уклони кожица и цевчице. Затим се остатак често држи у сланој води или расолу како би били излучени штетни танини. Након тога се оседи и зачињава по жељи.Ао се кува потребно је мало пролонгирати процес јер је месо жилаво.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

С обзиром на специфичан излед и микростаниште говеђи језик се не може помешати са другим врстама печурки.


Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
  • Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
  • Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
  • Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997


Спољашње везе[уреди | уреди извор]