Голубић (Книн)
Голубић | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Град | Книн |
| Област | Книнска крајина |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.029 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ 29″ С; 16° 12′ 54″ И / 44.1081477° С; 16.2150602° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 327 m |
  Голубић Голубић на карти Хрватске | |
 Голубић Голубић на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22301 Голубић |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Голубић је насељено мјесто у граду Книну, сјеверна Далмација, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 660 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се 5 км сјеверно од Книна. Кроз село протиче ријека Бутижница.
Историја[уреди | уреди извор]
За вријеме рата у Хрватској, Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. Током те акције, 6. августа 1995. године, у овом селу је убијено 18 старијих мештана српске националности. Након пада Републике Српске Крајине, у Голубић су насељени Хрвати из централног дијела Босне чиме се промијенила етничка структура.
У Голубићу је 2011. подигнут споменик Србима жртвама Олује, у порти цркве Светог архиђакона Стефана. Споменик је срушен у ноћи 12/13. септембра 2013.[2]
Култура и вера[уреди | уреди извор]
У Голубићу се налази храм Српске православне цркве Св. Архиђакона Стефана из 1462. године. Она је једно вријеме (1692) била сједиште епископа далматинског Василија Првог.[тражи се извор] На дан преноса моштију Св. Стефана, 15. августа, одржава се сеоски сајам на коме се и данас окупља велики број Голубићана. Године 1764. у село долази да учитељује и познати српски просветитељ Доситеј Обрадовић.[3]
Привреда[уреди | уреди извор]
У близини села је истоимена хидроелектрана на Бутижници. Голубић је био познат у широј околини по производњи капулице (црног лука) за расад.
Становништво[уреди | уреди извор]
Око 1920. године, у Голубићу су све породице биле православне, осим једне римокатоличке.[4] Према попису из 1991. године, Голубић је имао 1.424 становника, од чега 1.389 Срба, 17 Хрвата, 1 Југословена, 1 Муслимана и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Голубић је имао 654 становника.[5] Према попису становништва из 2011. године, насеље Голубић је имало 1.029 становника, већином Хрвата.[6]
| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.389 | 1.466 | 1.818 | 2.137 |
| Југословени | 1 | 105 | 20 | |
| Хрвати | 17 | 40 | 43 | 74 |
| Црногорци | 1 | 9 | ||
| Муслимани | 1 | |||
| остали и непознато | 16 | 5 | 4 | 23 |
| Укупно | 1.424 | 1.617 | 1.885 | 2.243 |
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 2.243 | |
| 1971. | 1.885 | |
| 1981. | 1.617 | |
| 1991. | 1.424 | |
| 2001. | 654 | |
| 2011. | 1.029 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Голубић је имало 1.424 становника, следећег националног састава:
Презимена[уреди | уреди извор]
|
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Срушен споменик Србима настрадалим у Олуји („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
- ^ Станоје Станојевић, Јован Јовановић, Слободан Јовановић...: "Српски народ у 19. веку", Београд ?
- ^ „Три сродне голубићке породице”. Српски деспот. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2012.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- Радио-телевизија Републике Српске: Реаговања на забрану окупљања у Голубићу, 2. октобар 2011. (језик: српски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Голубић Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2013) (језик: српски)
 | ||
