Голф на Летњим олимпијским играма

С Википедије, слободне енциклопедије

Голф је свој олимпијски деби имао на Летњим олимпијским играма 1900. године у Паризу. После другог учешћа на Олимпијским играма 1904. у Сент Луису спорт је скинут са олимпијског програма.

На Играма у Паризу такмичило се 22 голф играча у категоријама мушкарци појединачно и жене појединачно. На турниру 1904. године било је 77 играча у категоријама мушкарци појединачно и мушкарци тимски. Алберт Ламберт био је једини голфер који се такмичио оба пута. Мушки појединачни турнир био је планиран за Лондонске игре 1908. године, али интерни спор међу британским голферима довео је до бојкота догађаја, остављајући освајача златне медаље из 1904. године Џорџа Лиона као јединог такмичара.[1] Њему је према протоколу понуђена златна медаља, али Лион је одбио да је прихвати.[1]

Због брзе експанзије и глобализације спорта на 121. заседању Генералне скупштине МОК-а у Копенхагену 9. октобра 2009. године одлучено је да се голф врати у олимпијски програм Летњих олимпијских игара 2016. године у Рију и 2020. године[2] у Токију.

За повратак голфа на Летње олимпијске игре највише су се залагали Ти Вотав, извршни потпредседник за комуникације и међународна питања и потпредседник Међународне голф федерације (International Golf Federation), заједно са Петером Давсоном, који је био председник ИГФ-а.[3]

Пре гласања о поновном успостављању голфа на Летњим олимпијским играма 2016. и 2020. године, презентација групе амбасадора у голфу помогла је у убеђивању чланова 121. заседања Међународног олимпијског комитета. Ти амбасадори су били Давсон и Вотав, заједно са четири професионална играча голфа: троструким прваком из Ирске Падригом Харингтоном, Мишел Вие из Сједињених Држава, шампионком ПГА за жене Сузан Петерсен из Норвешке и 16-годишњим прваком Аматерске лиге Велике Британије Матеом Манасером из Италије.[4]

Од Олимпијских игара 2016. године квалификација се заснива превасходно на званичној Светској ранг листи голфа (мушкарци) и Светској ранг листи голфа за жене, с тим да се најбољих петнаест сваког пола аутоматски квалификује (са ограничењем од четири по држави), а затим по два играча са највишим рангом из земаља које се још нису квалификовале. ИГФ је гарантовао да ће се најмање један играч голфа из земље домаћина и сваког географског региона (Африка, Америка, Азија, Европа и Океанија) квалификовати.[5] ИГФ објављује недељне листе квалификованих на основу тренутног ранга за мушкарце и жене.[6]

Голф на Летњим олимпијским играма[уреди | уреди извор]

Дисциплина 96 00 04 1908—2012 16 Година
мушкарци појединачно Х Х - Х 3
жене појединачно Х - - Х 2
мушкарци екипно - - Х - - 1
Укупно (3) 2 2 2

Освојене медаље по земљама[уреди | уреди извор]

Држава Укупно
1  Сједињене Америчке Државе 3 3 5 11
2  Канада 1 0 0 1
3  Уједињено Краљевство 1 1 1 3
4  Јужна Кореја 1 0 0 1
5  Шведска 0 1 0 1
6  Нови Зеланд 0 1 0 1
7  Кина 0 0 1 1
Укупно (7) 6 6 7 19

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Дисциплина 00 04 1908—2012 16 Укупно
 Уједињено Краљевство 4 2 2
 Грчка 1 1
 Канада 3 1
 Сједињене Америчке Државе 9 74 2
 Француска 8 1
Укупно земаља: 7 4 3
Укупно спортиста 22 77

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Wallechinsky 1984, стр. 428
  2. ^ „Olympic Sports : Golf|The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019. 
  3. ^ „R&A Chief Executive Dawson, PGA Tour's Votaw take on global jobs”. pga.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 12. 2019. 
  4. ^ „Golf Approved For 2016 Olympic Program On Vote By International Olympic Committee Membership”. IGFGolf (на језику: енглески). 09. 09. 2009. Приступљено 19. 12. 2019. 
  5. ^ Golf at the 2020 Summer Olympics – Qualification (на језику: енглески), 10. 09. 2019, Приступљено 19. 12. 2019 
  6. ^ „Tokyo 2020 Olympic Golf Rankings”. IGFGolf (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 19. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wallechinsky, David (1984). The Complete Book To The Olympics. England: Penguin Books. стр. 428. ISBN 9780140066326. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]