Гордана Петковић Лаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гордана Петковић Лаковић
Лични подаци
Пуно имеГордана Петковић Лаковић
Датум рођења(1960-02-21)21. фебруар 1960. (64 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Занимањедиректор маркетинга и руководилац IT пројеката
Књижевни рад
Најважнија делаКолона
Зашто смо отишли
Канадски блуз
Награде„Повеља Матице исељеника и Срба у региону”
„Растко Петровић”
„Златна значка”
Званични веб-сајт
gordanalakovic.com

Гордана Петковић Лаковић (Београд, 21. фебруар 1960) српска је књижевница, новинарка, позоришна глумица, хуманитарка и угледна чланица заједнице Срба у Канади.[1][2][3] Организациона је директорка тамошњег месечника „Слово”.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост провела је у Београду, а 1994. године се са породицом сели у Торонто где и данас живи и ради. Више образовање из области информатике и бизниса стекла је у новој земљи боравка. Свој професионални пут започела је као контролор квалитета компјутерских програма, а наставила на руководећим позицијама у више организација. Данас је сувласник породичне компаније „ESS Corporation”, која се бави производњом индустријских система за филтрацију.

Увршћена је у „Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014” уреднице Милене Милановић.[5]

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

До 2023. године објавила је четрнаест књига прозе и поезије. Њене књижевне вечери одржаване су у Београду и широм Србије, Републике Српске, Хрватске, Румуније, Мађарске, Канаде и Сједињених Америчких Држава. Прву збирку прича „Колона” објавила је 2015. посветивши је потомцима „са поруком да не забораве свој језик, своје корене и да чувају успомену на своју отаџбину”.[6] Збирка је заснована на белешкама о животним приликама којих је била део или им је само сведочила. Наредног лета, „Колона” је преведена и на енглески језик. Кроз драмску комедију „То нисам ја”,[7] која је светлост дана угледала 2015, Гордана је испољила таленат за добронамеран хумор отшкринувши врата театра. Уследили су збирка прича на енглеском „Dance of Life” (2017),[8] затим зборник емигрантских сведочанстава „Зашто смо отишли” (2017), који је привукао посебну пажњу јавности,[9] збирка прича „Канадски блуз” (2019), збирке песама за децу „Нека расте наше дрво” (2019), „Радозналица” (2019),[10] „Little Wanna Know-It-All!” (2022) и „Путељак Весељак” (2022),[11] зборници „На раскрсници” (2020)[12] и „Срцем у отаџбини” (2021)[13] из едиције „Зашто смо отишли”, драма за децу „Шумска заврзлама” (2022), приче за децу „Дечје царство” (2022), интерактивна монодрама за децу „Ноле, сви те воле!” (2023), а у припреми су драма „Оклен Сити (Одакле си ти?)” и још једна драма за децу „Потрага за Срећом”.

По њеном тексту драме за децу „Шумска заврзлама” од септембра 2022. истоимена представа се налази на репортоару Академије 28.[14]

Новинарски рад[уреди | уреди извор]

Била је дугогодишњи сарадник Српске телевизије Торонто и листа „Новине Торонто”, а сада пише за „Источник”, часопис Епархије канадске, „Драму”, часопис Удружења драмских писаца Србије, и Канадски Србобран, гласило Српске народне одбране у Канади. Године 2019. постала је организациони директор месечника „Слово”, оснивача и главног и одговорног уредника Воје Мачара, гласила које се тада вратило читаоцима након деценије паузе.[4]

Позоришни рад[уреди | уреди извор]

Ни глумачки занат јој није стран. Некада се њиме бавила у „Српском позоришту Торонто” у којем је умеће показала у улози Раће у „Ми чекамо бебу” Стевана Копривице и Магде у „Коштани” Боре Станковића, а данас у „Театру 10 с Лукачем” као Фјокла Ивановна у „Женидби” Николаја Гогоља, Људмила у „Играјући жртву” Олега и Владимира Пресњакова, Сељанка у „Представи ’Хамлета’ у Мрдуши Доњој” Иве Брешана и Гђа Ферајон у „Буби у уху” Жоржа Фејдоа.[15]

Друштвени рад[уреди | уреди извор]

Као члан организационог одбора тениског турнира „Serbian Open Ontario” 2007. године омогућила је одржавање ове спортске манифестације обезбедивши јој спонзорску и медијску подршку.[16] Иницирала је и реализовала акцију прикупљања средстава за преименовање горњег дела улице Burlington у Хамилтону (ка Нијагариним водопадима) у Булевар Николе Тесле, што је градско веће тог места и усвојило 2015, те се име српског великана почевши од 2016. нашло на чак деветнаест путоказа, док милиони на дневном нивоу чују његово име путем медија у оквиру извештаја о саобраћају.[17]

У сарадњи са Колом српских сестара „Царица Милица” из Дервенте, Гордана Петковић Лаковић помаже угрожене породице те општине на различите начине.[18] Донатор је разних црквених манифестација, укључујући и годишњи концерт торонтског Хора „Кир Стефан Србин”, и суорганизатор бројних хуманитарних акција. Такође, позната је и као мецена културе и уметности и чуварка српске националне баштине која промовише српски језик, ћириличко писмо и српске великане и доприноси побољшању слике о Србима и Србији у Канади и САД и унапређењу веза матице и дијаспоре. У ту сврху, покретач је и организатор културних догађаја: рецитала, уметничких изложби, филмских пројекција, позоришних представа за децу и одрасле, концерата... Водитељ је низа програма и чест учесник приредби које организује Генерални конзулат Републике Србије у Торонту и Епархија канадска Српске православне цркве.

Члан је Удружења Књижевника Србије (од 2015), Удружења књижевника Српске (од 2021), Удружења драмских писаца Србије (од 2020), Института за дечју књижевност (од 2020), Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” из Торонта, управе (генерални секретар) Српске националне академије у Канади, Канадског удружења аутора, директорског одбора „Nikola Tesla Educational Corporation”-а, Матице српске и Матице исељеника и Срба у региону.

Оснивач је књижевне радионице за децу „Караван среће”.[19][11]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Зашто смо отишли, 2017
    Зашто смо отишли, 2017
  • Зашто смо отишли 2 – На раскрсници, 2020
    Зашто смо отишли 2 – На раскрсници, 2020
  • Зашто смо отишли 3 – Срцем у отаџбини, 2021
    Зашто смо отишли 3 – Срцем у отаџбини, 2021
  • Колона, кратка проза (Студио „Знак”, Београд, 2015)
  • То нисам ја, драма (Студио „Знак”, Београд, 2015)
  • Dance of Life, кратка проза на енглеском (ауторско издање, Торонто, 2017)
  • Зашто смо отишли, зборник радова (Ultimatum.rs, Београд, 2017) – уредник
  • Бранко Пиргић је живео... – чланак у зборнику „Бранко Пиргић – путовања и сећања”, стр. 132 (Логос, Београд, 2019)
  • Канадски блуз, кратка проза (Арте, Београд, 2019)
  • Нека расте наше дрво, поезија за децу (Арте, Београд, 2019)
  • Радозналица, поезија за децу (Арте, Београд, 2019)
  • На раскрсници, зборник радова (Свет књиге, Београд, 2020) – уредник
  • Срцем у отаџбини, зборник радова (Чигоја штампа, Београд, 2021) – уредник
  • Шумска заврзлама, драма за децу (Чигоја штампа и Институт за дечју књижевност, Београд, 2022)
  • Дечје царство, кратка проза за децу (Чигоја штампа и Институт за дечју књижевност, Београд, 2022)
  • Little Wanna Know-It-All!, поезија за децу на енглеском – превод Радозналице (Институт за дечју књижевност, Београд, 2022)
  • Путељак Весељак, поезија за децу (Институт за дечју књижевност, Београд, 2022)
  • Ноле, сви те воле!, интерактивна монодрама за децу у антологији „Поштована публико” Милутина Ђуричковића (Издавачко предузеће за децу „Bookland” и Институт за дечју књижевност, Београд, 2023)
  • Оклен Сити, драма (у припреми)
  • Потрага за Срећом, драма за децу (у припреми)

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Повеља Матице исељеника и Срба у региону за допринос унапређењу веза државе Србије и наших људи у иностранству (Београд, 2018)[17]
  • Награда „Растко Петровић” Матице исељеника и Срба у региону за зборник радова „Зашто смо отишли” (Београд, 2018)[20]
  • Специјална повеља Српске духовне академије у Параћину „за широки спектар отаџбинског деловања у свесрпској заједници и расејању са посебним освртом на књигу прозе ’Канадски блуз’ и два зборника националног и животног преиспитивања ’Зашто смо отишли’ и ’На раскрсници’” (2020)[22]
  • Признање посланика Парламента покрајине Онтарио Тома Ракочевића, поводом проглашења 10. јула за Дан Николе Тесле у Онтарију, за лидерство и рад на истицању живота и достигнућа Николе Тесле (Хамбер Ривер – Блек Крик, 2021)

Гордана је лауреат још многих признања за хуманитарна дела, очување српске културе и традиције и квалитета веза матице и дијаспоре.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Важни су знакови крај пута” (РТС, 28. мај 2017)
  2. ^ „Биографија Гордане Петковић Лаковић на веб-сајту издавачке куће „Свет књиге””. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  3. ^ „Биографија Гордане Петковић Лаковић на личном веб-сајту”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  4. ^ а б „’Слово’ поново пред читаоцима” (РТС, 12. октобар 2019)
  5. ^ Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 225. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  6. ^ Биографија Гордане Петковић Лаковић на веб-сајту Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић”
  7. ^ „’Канадски матине’ на Сајму књига” (Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 24. октобар 2017)”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  8. ^ „Гордана Петковић Лаковић: Зашто смо отишли” (МедиаСфера, 28. октобар 2017)
  9. ^ „Зборник тужних судбина” (Вести, 21. новембар 2017)
  10. ^ „Караван среће ка деци се креће” (РТС, 2. март 2020)
  11. ^ а б „Деца дијаспоре – будући мостови са матицом” (РТС, 4. новембар 2022)
  12. ^ „Зашто смо отишли 2 – На раскрсници” (Свет књиге, 2020)
  13. ^ „Зашто смо отишли 3 – Срцем у отаџбини” (Чигоја штампа, 2021)
  14. ^ „Представа Шумска заврзлама” (Академија 28)
  15. ^ „Гордана Петковић Лаковић: Канада ме је променила у позитивном смислу” (Књижевна радионица „Кордун”, 14. март 2019)
  16. ^ „Четврти српски тениски турнир” (Новине Торонто, 29. јун 2007)
  17. ^ а б „Како је булевар у Хамилтону добио Теслино име” (РТС, 18. септембар 2019)
  18. ^ „’Највећа је љубав раширених руку’ поручила дјеци канадска хуманитарка” (Општина Дервента, 24. октобар 2018)
  19. ^ Дечји кутак на веб-сајту Гордане Петковић Лаковић)
  20. ^ „Књижевне награде ’Растко Петровић’ за 2018. годину” (РТС, 14. децембар 2018)
  21. ^ „Торонто: Уручење награда Културно-просветне заједнице Србије у ГК” (Министарство спољних послова РС / Wayback Machine, 7. јун 2019)
  22. ^ „Вредна признања Културно-просветне заједнице Србије одлазе и у Торонто” (РТС, 18. септембар 2020)
  23. ^ „Свечана академија у Патерсону” (РТС, 1. октобар 2019)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 225. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  • Петковић Лаковић, Г. (2015). Колона. Београд: Студио „Знак”. ISBN 978-86-89971-03-3. 
  • Петковић Лаковић, Г. (2017). Зашто смо отишли. Београд: Ultimatum.rs. ISBN 978-86-80274-09-6. 
  • Петковић Лаковић, Г. (2020). На раскрсници. Београд: Свет књиге. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  • Петковић Лаковић, Г. (2021). Срцем у отаџбини. Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-531-0673-7. 
  • Милинковић, М. (2021). „Радозналица Гордане Петковић Лаковић”. Саборник - часопис за књижевност, уметност и културу. Параћин–Својново: Културни центар Параћин. XXVI (14): 109—112. ISSN 1821-2212. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гордана_Петковић_Лаковић&oldid=27412577”