Горња Горевница

Горња Горевница
Горња Горевница;
	Горња Горевница
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2011.	1299
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 00″ С; 20° 18′ 00″ И / 43.966666° С; 20.3° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	339 m
	Горња Горевница Горња Горевница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32205
Позивни број	032
Регистарска ознака	ČA

Горња Горевница је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1299 становника.

Горња Горевница је једно од 58 насељених места Општине Чачак. Село се налази на 10 km северозападно од Чачка на путу за Ваљево преко Равне Горе. Заузима површину од 24,28 km² и на другом је месту по величини, одмах иза Бреснице. Село је разуђеног типа, претежно брежуљкасто до брдовито. Просечна надморска висина је 339 m; Цветин врх (582 m) и Јељен (579 m) су највише коте, док је најнижа тачка на ушћу Горевничке реке у Чемерницу (246 m).^[1]

Село има осмогодишњу школу која носи име Степе Степановића. У матичној осмогодишњој школи у Горњој Горевници, као и у 3 издвојена одељења (четвороразредних школа у Миоковцима, Вранићима и Милићевцима) школске 2009/2010 године учило је укупно 208 ђака.^[1]

На граници села са Срезојевцима на брду Јељен налази се мото-крос стаза "Јељен". По природној конфигурацији терена у бившој Југославији важила је за једну од најбољих стаза, кандидована је за Балканско, па чак и за Европско првенство у мото-кросу. У селу од 1981. године постоји Фудбалски клуб „Јединство“ који се такмичио од друге општинске до зонске лиге. Највећи успех је забележио од 2002-2004. године такмичећи се у Зонској лиги. Данас је члан Окружне лиге.^[1]

Село је крајем августа 2012. године захватио велики пожар у чијем гашењу је учествовао један авион, четири хеликоптера и око 2500 људи.^[2] У пожару је по процени изгорело око 600 хектара четинарске шуме у власништву јавног предузећа „Србијашуме“ и око 150 хектара приватних шума.^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Горевница живи 1169 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (42,6 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 450 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.366
1953.	2.346
1961.	2.163
1971.	1.848
1981.	1.708
1991.	1.616	1.569
2002.	1.399	1.413
2011.	1.299

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.388	99,21%
Хрвати	3	0,21%
Македонци	1	0,07%
непознато	1	0,07%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	0
80+	15	29
75—79	26	58
70—74	50	58
65—69	49	51
60—64	52	43
55—59	32	34
50—54	53	50
45—49	65	60
40—44	37	41
35—39	45	39
30—34	43	38
25—29	44	36
20—24	42	44
15—19	42	42
10—14	44	29
5—9	27	29
0—4	28	23
Просек :	42,6	46,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	442	476	503	499	509	506	450

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	101	110	67	67	54	32	13	2	3	1	3,11

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	596	177	361	38	20
Женски	623	95	357	159	12
УКУПНО	1.219	272	718	197	32

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	300	74	0	53	94
Женски	185	70	0	15	32
УКУПНО	485	144	0	68	126
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	18	23	4	16
Женски	1	2	22	5	3
УКУПНО	2	20	45	9	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	4	2	1
Женски	1	5	2	11	9
УКУПНО	1	9	6	13	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	0
Женски	5	0	0	2
УКУПНО	11	0	0	2

Познате личности[уреди | уреди извор]

Предраг Кораксић, српски карикатуриста.
Платон Милојевић, српски игуман.
Матеј Ристановић, српски архимандрит.
Милун Тодоровић, градоначелник Чачка од 2016.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Сајт ФК „Јединство“
^ Помогао им бог и Ранко избеглица („Политика“, 27. август 2012)
^ Село гори, а све је под контролом („Политика“, 19. октобар 2012)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[jed-1] а ^б ^в Сајт ФК „Јединство“

[2] Помогао им бог и Ранко избеглица („Политика“, 27. август 2012)

[3] Село гори, а све је под контролом („Политика“, 19. октобар 2012)

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]