Пређи на садржај

Горње Гаре

Координате: 42° 55′ 16″ С; 22° 19′ 29″ И / 42.921° С; 22.324666° И / 42.921; 22.324666
С Википедије, слободне енциклопедије
Горње Гаре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЦрна Трава
Становништво
 — 2022.Пад 30
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 16″ С; 22° 19′ 29″ И / 42.921° С; 22.324666° И / 42.921; 22.324666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина808 m
Горње Гаре на карти Србије
Горње Гаре
Горње Гаре
Горње Гаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Горње Гаре је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 30 становника.

На плећастој коси Добропољске чуке (1488 m), а под такозваним Гарским ридом, на врлетној и пуној пропланака и јаруга леве стране реке Власине налази се село Гаре.

Узана долина реке Власине (чије је корито у овом пределу на 375-400 метара надморске висине) на овом делу прелази у сутјеску. Гаре на удаљености око 5 км од корита реке Власине по косама и долинама налазе се распоређене у низовима мала насеља махале села Гаре.

Настанак села и порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Гаре се дели у три дела: – Горње, Доње и Криви Дел. Село Гаре имало је уочи Другог светског рата (1940.г.) 316. домаћинства.

У Горњем Гару су махале (1964.г.):-
- Махала Маринковце (Маринковци),
- Махала Ђоринци,
– Махала Бањци,
– Махала Лукин дел,
– Махала Красина бара,
– Махала Дејанци,
– Махала Белутак,
– Махала Селиште,
– Махала Влајићева (Влајковићева) падина,
– Махала Дргловац,
– Махала Самоково,
– Махала Равниште,
– Махала Ђуклинци,
– Махала Кошаре,
– Махала Чокешини.
– Скробанова махала,
– Рајински рид махала
– Јанкова бара махала,
– Тричков рид махала.

У Доњем Гару су махале (1964.г.):
– Махала Крачинова,
– Махала Банковска,
– Махала Деда-Лепојина,
– Махала Красићевска,
– Махала Грњинска,
– Махала Петровићи.

У Кривом Делу су махале (1964.г.):
– Махала Меланци,
– Махала Друмци.

Предање које се чује о оснивању Гаре је да су досељеници из Србије дошли у свом старом завичају у сукобу са турским властима, па убивши Турчина понесу мали иметак и поведу белу кравицу и зауставе се на шумаком пропланку на месту где је данас Горње Гаре. Ту су „иземкињу“ кућу себи саградили, растурили нешто букове шуме којом је био обрастао тада Гарски рид и ову површину назову Горње Гарине. У жељи да повећају обрадиву површину растрсили су и други део шуме и назову то земљиште Доње Гарине. Како су се становници Гара најпре бавили сточарством то су у потражњи за стоочном храном прешли реку Власину и заузели данашње подручје села Криви Дел, где су наишли на храстову шуму веома погодну за зимску сточну храну. Како је горњогарски терен ерозиван и без пашњака и ливада, а букова шума није могла служити као зимска храна, то су лисници („нарасници“) који су сечом храстове шуме на криводелском терену добијани били као одлична зимска храна за говеда, овце и козе-тако су Гарчани у жељи да дођу до сточне хране освајали не само Доње Гаре на подручју Кривог Дела. Овај део Гара је скоро добио име Криви Дел. Редуковањем назива Горње Гарине и Доње Гарине постало је Гаре.

Постоји предање о томе како је пре данашњег становништва у „латинско време“ у Кривом Делу, постојало насеље, на месту где је данашње Селиште. Становници тога села „ишли далеко“ и „украли девојку“. Кад Турци то дознаду нападну их и принуде на расељавање. Од тих становника данас нема потомака.

Постоји предање да су досељеници тражили место где да се населе. Заставши код Горње Гаре виде своју децу како у игри колибе праве. Примивши то као Божју наклоност да остану и сретни буду, ту населе се у Горње Гаре, а одатле у Доње Гаре и Криви Дел.

Прво предање има економску основу па је стога и најчешће и највероватније да се Гаре тако и формирало.

Што се тиче насељавања тврди се да је већина породица из Рековца код Крагујевца и Завидинца код Бабушнице.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Горње Гаре живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,6 година (55,5 код мушкараца и 65,9 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 706
1953. 626
1961. 585
1971. 561
1981. 393
1991. 164 164
2002. 80 80
2011. 57
2022. 30
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
80 100,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]