Горњи Тишковац
Горњи Тишковац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Бихаћ |
| Становништво | |
| — 2013. | 26 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 15′ 57″ С; 16° 12′ 00″ И / 44.265833° С; 16.2° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 681 m |
  Горњи Тишковац Горњи Тишковац на карти Босне и Херцеговине | |
Горњи Тишковац је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Граду Бихаћу, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 141 становника, док према попису из 2013. у насељу живи 26 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Горњи Тишковац се налази јужно од Трубара, на самом југу дрварског подручја, према Босанском Грахову. Да би становници овог мјеста дошли у средиште града коме припадају (Бихаћа), морају проћи кроз средиште друге општине Дрвар.[1]
Горњи Тишковац припада Унско-санском кантону. Неколико километара јужније, налази се Доњи Тишковац који припада Кантону бр. 10. Са друге стране рјечице Бутижнице, у сусједној Хрватској налази се село Тишковац Лички, које се смјестило на самој граници Задарске и Шибенско-книнске жупаније (која је уједно и граница Лике и Далмације на том потезу). У непосредној близини је и Личко-сењска жупанија. У Тишковац Лички се може ући само из Горњег Тишковца.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Село Тишковац је током босанско-херцеговачког устанка било поприште великих борби, и привремено сједиште Народне устаничке скупштине, као и потоње Привремене босанске владе. У Тишковцу су одржане двије Народне скупштине, прва Народна скупштина је одржана на православни празник Михољдан 29. септембра по старом каленадру, то јест 12. октобра[2] по новом календару, 1877. у Кравјаку, засеоку села Тишковца, док је друга скупштина одржана 23. фебруара по старом каленадру, то јест 8. марта[3] по новом календару, 1878. у центру села.
До 1996. године, село Тишковац се административно налазило у општини Дрвар, а током Одбрамбено-отаџбинског рата било је у саставу Републике Српске, да би власти тадашње Муслиманско-хрватске федерације, заједно са већим бројем околњих српских села припојиле Горњи Тишковац Граду Бихаћу.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[4] | 2013[5] | 1991.[5] | 1981.[6] | 1971.[7] |
| Срби | 26 | 140 | 76 | 107 |
| Југословени | 1 | 41 | ||
| Хрвати | ||||
| Муслимани | ||||
| остали и непознато | ||||
| Укупно | 26 | 141 | 117 | 107 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Село Тишковац у два кантона и двије државе”. Ал Џазира. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ Зборник радова, стр. 34.
- ^ Теиновић 2006, стр. 92.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ а б „Nezavisna Agencija za Statistiku Bosne i Hercegovine, naselje Gornji Tiškovac”. nasbih.com. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 5. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Камберовић, Хуснија (1878). „Идентитет Босне и Херцеговине кроз историју”. Зборник радова. 1: 339.
- Теиновић, Братислав (2006). Српски устанак у Босни 1875-1878. Бања Лука.
