Пређи на садржај

Гран Торино (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Гран Торино
Филмски постер
Изворни насловGran Torino
Жанрдрама
РежијаКлинт Иствуд
СценариоДејв Џохансон
Ник Шенк
ПродуцентКлинт Иствуд
Главне улогеКлинт Иствуд
Би Ванг
МузикаКајл Иствуд
Мајкл Стивенс
Директор
фотографије		Том Стерн
МонтажаЏоел Кокс
Гари Д. Роуч
Продуцентска
кућа		Warner Bros. Pictures
Village Roadshow Pictures
Double Nickel Entertainment
Malpaso Productions
ДистрибутерWarner Bros. Pictures
Година2008.
Трајање116 минута[1]
ЗемљаСАД
Језикенглески
хмонг
Буџет33 милиона долара[2]
Зарада270 милиона долара[3]
Веб-сајтwww.warnerbros.com/movies/gran-torino
IMDb веза

Гран Торино (енгл. Gran Torino) је амерички драмски филм из 2008. године. у режији и продукцији Клинта Иствуда, који такође тумачи главну улогу. Радња је смештена у Хајланд Парку, у Мичигену, и прати Волта Ковалског (Иствуд), ветерана Корејског рата који је недавно остао без супруге и који је отуђен од своје породице. Када његовог комшију, Тао Ванг Лора, рођак примора да украде Волтовог цењеног Форд Торина као део иницијaције у банду, Волт спречава крађу и почиње да се спријатељава са дечаком и његовом породицом.

Филм је биоскопски објављен 12. децембра 2008. и зарадио је 270 милиона долара широм света. Наишао је на позитивне рецензије критичара, који су нарочито похвалили Иствудову режију и глуму, а Амерички филмски институт га је прогласио једним од десет најбољих филмова 2008. године.[4]

Радња

[уреди | уреди извор]

Однедавно удовац, Волт Ковалски је намргођени и предрасудама оптерећен ветеран Корејског рата и пензионисани радник у Форд фабрици. Његов крај у Хајланд Парку постао је преплављен бандама и сиромашним Хмонг имигрантима, међу којима су и Волтове прве комшије, породица Ванг Лор. Волт је отуђен од своје размажене породице, а на свој 80. рођендан љутито одбија синовљев предлог да се пресели у дом за старе, радије бирајући да живи сам са својим остарелим лабрадором, Дејзи. Као хронични пушач, Волт пати од напада кашља и повремено испљује крв. По жељи његове покојне супруге, свештеник Јанович покушава да утеши Волта и наговори га да се исповеда. Иако га Волт грубо одбија, Јанович више пута покушава да допре до њега.

Тао Ванг Лор бива приморан од Хмонг банде, коју предводи његов рођак „Паук”, да украде Волтов Форд Гран Торино из 1972. године као део иницијaције. Волт га открива и спречава крађу; Тао бежи након што је Волт умало пуцао на њега. Када банда покуша силом да отме Таа, Волт их растерује пушком, чиме стиче поштовање локалне Хмонг заједнице. Као казну, Таова мајка га шаље да ради код Волта, који му задаје разне послове да побољшају комшилук. Убрзо између њих двојице настаје климаво узајамно поштовање; Волт постаје ментор Тау и помаже му да добије посао на градилишту. Волт такође спасава Таову сестру, Су, од насртаја тројице афроамеричких гангстера. Упркос својим почетним предрасудама, Волт се зближава са породицом Ванг Лор. Са све тежим кашљем, консултује лекара, који му даје мрачну прогнозу коју он крије.

Након што банда нападне Таа на путу са посла, Волт физички пребија једног члана банде као упозорење. У знак освете, банда зверски претуче и силује Су, а Тао је рањен у каснијем нападу из аутомобила. Његова породица одбија да пријави злочине из страха. Следећег дана, бесни Тао тражи од Волта помоћ у освети; Волт га убеђује да се врати касније тог дана. Волт купује одело, ошиша се и коначно одлази на исповест код Јановича.

Када Тао стигне, Волт га одводи у подрум и даје му своју Сребрну звезду, признајући да га прогања успомена на убиство непријатељског дечака-војника који је покушао да се преда, и да жели да поштеди Таа проливања крви. Закључава Таа у подруму и одлази у резиденцију банде.

Када стигне, гангстери упере оружје у њега док их он грди за њихове злочине, чиме привлачи пажњу комшија. Волт ставља цигарету у уста, полако посеже у унутрашњи џеп сакоа и нагло извади руку. Мислећи да је извукао пиштољ, чланови банде пуцају и убијају га. Волтова шака се отвара и открива његов упаљач са амблемом 1. коњичке дивизије. Пратећи Волтова упутства, Су ослобађа Таа, и њих двоје стижу на место догађаја. Полиција им каже да Волт није био наоружан и да је банда ухапшена због убиства. Додају и да ће провести веома дуго у затвору, јер су их сведоци оптужили.

Отац Јанович служи опело за Волта, коме присуствују његова породица, берберин и Хмонг заједница. На велико разочарање његове породице, Волт је тестаментом оставио кућу цркви, а свој вољени Гран Торино Тау, под условом да не прави никакве измене на њему. Неколико дана касније, Тао се вози Џеферсон авенијом у Детроиту, са Дејзи поред себе.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Клинт Иствуд Волт Ковалски
Би Ванг Тао Ванг Лор
Ани Хер Су Лор
Кристофер Карли Отац Јанович
Доуа Моуа Фонг „Паук”
Сони Ву Смоуки
Брајан Хејли Мич Ковалски
Џералдина Хјуз Карен Ковалски
Дрима Вокер Ешли Ковалски
Џон Керол Линч Мартин

Критике

[уреди | уреди извор]

Филм је генерално добио добре оцене од критичара. У The New York Times-у је наглашен посмртни тон који доминира филмом.[5] Манола Даргис из поменутих новина упоредила је Иствудову присутност у филму са Прљавим Харијем и Човеком без имена, рекавши: „Прљави Хари се на неки начин вратио у Гран Торину, не као лик, него духом. Он лебди у филму, у његовим темама и сликама великих калибара, те наравно најочитије у лицу г. Иствуда. То је сада монументално лице, тако наборано и набрано да више и не изгледа исушено, као што је то био случај протеклих деценија, него више налик окамењеном дрвету.”[5] На крају га је оценила са 4 од 5 звездица. Los Angeles Times такође је похвалио Иствудову глуму и веродостојност као акционог јунака у добу од 78 година. Кенет Туран коментарисао је Иствудову глуму: „То је филм који се не може замислити без овог глумца у главној улози. Идеја о 78-годишњем акционом јунаку може звучати противуречно, али Иствуд успева, иако је његова опасност више вербална него физичка. Чак и са 78, Иствуд може реченицу 'Склоните се са мог травњака' учинити једнако претећом као 'Улепшај ми дан', а кад каже 'Пробушићу ти рупу у лицу и спавати као беба', то звучи као да то заиста и мисли.”[6] Филм на веб-сајту Rotten Tomatoes има 81% позитивних критика, на основу 237 рецензија.[7] На Metacritic-у резултат је 72/100, на основу 34 рецензија.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Gran Torino (15)”. British Board of Film Classification. Приступљено 6. 4. 2015. 
  2. ^ Roger Friedman (2. 2. 2009). „Clint Eastwood's $110 Million Revenge”. Fox News. Архивирано из оригинала 03. 02. 2009. г. Приступљено 2. 2. 2009. 
  3. ^ „Gran Torino – DVD Sales”. The Numbers. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 2018-08-20. 
  4. ^ „AFI Awards 2008”. afi.com. American Film Institute. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 16. 12. 2008. 
  5. ^ а б Dargis, Manohla (12. 11. 2008). „Gran Torino (2008):Hope for a Racist, and Maybe a Country”. New York Times. Приступљено 16. 11. 2008. 
  6. ^ Turan, Kenneth (12. 11. 2008). „Review: 'Gran Torino': Clint Eastwood, at 78, shows he's still a formidable action figure”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 11. 2008. 
  7. ^ „Gran Torino Movie Reviews”. Rotten Tomatoes. IGN Entertainment, Inc. Приступљено 22. 11. 2008. 
  8. ^ „Gran Torino (2008): Reviews”. Metacritic. CNET Networks, Inc. Архивирано из оригинала 07. 03. 2010. г. Приступљено 23. 11. 2008. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гран_Торино_(филм)&oldid=30367856”