Графичке технике и технологије

С Википедије, слободне енциклопедије

Графичке технике и технологије се састоје од ручних, механичких и хемијских графичких процеса. Графичке технике подразумевају различите техничке и технолошке поступке, путем којих се отискивањем умножавају цртежи уз помоћ матрице. Матрица је свака обрађена плоча са које се отискује графички лист, тј. графика.

Технике високе штампе[уреди | уреди извор]

Схема технике високе штампе

Технике високе штампе су графичке технике где су линије и облици које желимо да отиснемо, на повишеном делу плоче док су међупростори линија и облика који се не отискују на папир удубљени.

Технике дубоке штампе[уреди | уреди извор]

Схема технике дубоке штампе

Технике дубоке штампе су графичке технике где се линије и облици урезују у плочу и отискују из удубљених места подлоге на коју је нанесена графичка боја. За графичку подлогу обично се користе плоче бакра и цинка. Цртеж се урезује у плочу на два начина: механичким и хемијским путем.

Механичким путем се цртеж урезује директно руком користећи се графичким алаткама (длетима, иглама и сл.), док се хемијским путем киселином нагриза графичка подлога.

Бакрорез и сува игла спадају у технике механичким путем, док бакропис, акватинта, мецотинта и мека превлака спадају у технике хемијским путем.

Графички израз техника дубоког отискивања постиже се линијама, тоновима и полутоновима што им даје посебан ликовни карактер, због којег су веома цењене међу сликарским уметницима.

Технике равне штампе[уреди | уреди извор]

Схема технике равне штампе

Технике равне штампе користе равну плочу као графичку подлогу.

Технике пропусне штампе[уреди | уреди извор]

Технике пропусне штампе користе пропусно сито (дрвени или алуминијумски рам на коме је натегнута свила) као графичку подлогу.

Остале графичке технике[уреди | уреди извор]

Постоје многе графичке технике које не спадају ни у једну од горе поменутих категорија. Неке од њих су:

Неке од ових техника су по свом принципу на граници графике.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Парыгин А. Б. Искусство шелкографии. ХХ век (история, феноменология. техники, имена). — СПб, 2010. — 304 с. ил. (рус). —. ISBN 978-5-7937-0490-8.
  • Markus Steigman/René Zey, Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile, Hamburg, 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]