Гргуревци

Гргуревци
Гргуревци;
	Сеоско средиште са црквом
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2011.	1129
— густина	57/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 06′ 10″ С; 19° 38′ 28″ И / 45.102833° С; 19.641° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	189 m
Површина	23,2 km2
	Гргуревци Гргуревци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22213
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Гргуревци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1129 становника.

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Гргуревци су насељено место које се налази у средишњем делу јужног Фрушкогорја. Земљиште које припада атару Гргуреваца се простире правцем североисток-југозапад од око километар иза гребена Фрушке горе од насељених места Грабово и Баноштор на северу, па до граница атара места Лаћарак на југу. Западно се атар Гргуреваца граничи са атаром места Манђелос, а источно са атарима Шуљма и Великих Радинаца.

Историја[уреди | уреди извор]

Место је насељено још у римско доба. Остаци из овог раздобља то јасно потврђују.

У средњем веку су овде живели Мађари и они су подигли католички манастир Сент Грегор. Од њега је можда само остао један подрум у неизграђеном плацу. После косовске битке и нарочито пропасти српске средњовековне државе у Срем, па и у Гргуревце досељавају се Срби. Након пада Београда 1521. године и нарочито пропасти Мађарске државе у бици на Мохачу 1526. године у овом крају је знатан део становништва уништен од турске војске. Преостало мађарско становништво се повлачи далеко на север. Нови таласи насељавања Срба се дешавају тих година из правца Херцеговине преко Подриња и Колубаре ка Срему.

Срем постаје средином 16. века санџак, а Гргуревци седиште нахије тј. општине. По непоузданом Евлији Челебији су око две трећине становника до 1688. године били турски и босански муслимани, а трећина Срби хришћани. Након 1688. године се муслимани повлаче у Босну, а Срби се стављају на страну Аустрије и других војски које су протерале Турке из Панонске низије. Гргуревци као и већи део места на Фрушкој гори и ближој околини су дати у наследно власништво породици Одескалки.

У 18. веку су месни Срби успели саградити цркву Светог Архангела Гаврила, а до 1808. године и да јој унутрашњост уреде. 1815. године је у Гргуревцима боравио Вук Караџић и од непознате слепе жене забележио неколико народних песама међу којима су најпознатије “Косовка девојка” и “Смрт мајке Југовића”. У Гргуревцима је школа основана већ 1808. године. Од 1870. године у Гргуревце се досељавају из Бачке и околине Осијека, Немци. Било је у месту 1885. године пописано 1455 житеља, у склопу Ердевичког изборног среза.^[1] Почетком 20. века у Гргуревцима живи око 2.150 становника, од тога око 1.600 Срба и 550 Немаца. Већина становништва се бавила земљорадњом, воћарством, виноградарством и сточарством. Грб Гргуреваца био је општи српски грб са 4 оцила за разлику од осталих општина која су имала разне друге мотиве, а најчешће рало или лемеш.

У Првом светском рату су Гргуревчани били део војске Аустроугарске, али је немали број њих дезертирао или се крио по шумама. На почетку Другог светског рата је све било углавном мирно, а гргуревачки Немци су спречили хрватске усташе из Митровице да покрсте Србе у католицизам. Међутим већ годину дана касније због близине шуме на Фрушкој гори и достављања хране устаницима је дошло до сукоба на свим странама. Након покушаја немачке војске да нападне једну устаничку чету изнад села и њихових губитака од више војника и официра, 6. јуна 1942. године је немачка војска уз помоћ гргуревачких Немаца стрељала око 260 углавном мушкараца Срба и неколико жена. То је била највећа катастрофа у више векова историје Гргуреваца. Поред њих у борбама широм бивше Југославије погинуло је још око 140 гргуревачких Срба.

После рата Немци су се иселили у матицу. У Гргуревце су се доселили Срби из Босанске Крајине, углавном из околине Бањалуке (планина Чемерница), Добоја (крај Крњин), Дервенте (Осињски крај) и планине Требаве.

Презимена[уреди | уреди извор]

Уобичајена презимена становништва: Василић, Весић, Весковић, Возаревић, Вуковић, Видаковић, Грабовачки,Дејановић, Ерак, Зарић, Ивковић, Јовешковић, Јосимовић, Кнежевић, Крстић, Лаловић, Лођиновић, Мелентић, Мишковић, Остојић, Перичин, Пауновић, Павловић, Перић, Петковић, Попадић, Пенић, Радосављевић, Ранитовић, Ристић, Санадровић, Симић, Станковић, Тајбл, Тејић, Ћурчић, Ћорић, Удиловић, Чарубџић, Шевић, Зарин, Стојаковић, Мијатовић.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Гргуревци живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,4 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 492 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1900.	2.956
1910.	3.020
1921.	2.025
1931.	2.034
1948.	1.099
1953.	1.120
1961.	1.371
1971.	1.452
1981.	1.405
1991.	1.319	1.277
2002.	1.312	1.393

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.243	94,74%
Хрвати	14	1,06%
Југословени	9	0,68%
Македонци	3	0,22%
Бошњаци	2	0,15%
Украјинци	1	0,07%
Руси	1	0,07%
Румуни	1	0,07%
Роми	1	0,07%
Мађари	1	0,07%
Албанци	1	0,07%
непознато	7	0,53%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	5	2
80+	6	19
75—79	11	24
70—74	38	60
65—69	38	41
60—64	37	37
55—59	26	34
50—54	38	50
45—49	61	48
40—44	53	41
35—39	60	50
30—34	43	39
25—29	40	43
20—24	38	40
15—19	48	35
10—14	48	34
5—9	42	33
0—4	26	24
Просек :	38,4	43,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	350	348	404	466	428	443	492

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	109	147	98	96	26	11	5	0	0	0	2,67

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	542	186	314	30	10	2
Женски	563	103	331	119	9	1
УКУПНО	1.105	289	645	149	19	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	284	114	0	0	61
Женски	139	75	0	0	18
УКУПНО	423	189	0	0	79
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	20	17	3	8
Женски	1	0	10	3	0
УКУПНО	4	20	27	6	8
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	22	3	1
Женски	0	0	7	4	8
УКУПНО	1	0	29	7	9
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	0	0	14
Женски	7	0	0	6
УКУПНО	24	0	0	20

Привреда[уреди | уреди извор]

Од краја 1980-их су у Гргуревцима основани: приватна “Мини млекара” и млин “Клас”, као и неколико других предузећа попут “Пробус”-а, фирме за трговину пољопривредним машинама и деловима или “Маки”, фирме за производњу хумуса глистењака. Основано је неколико малих трговачких и угоститељских радњи. Национални парк “Фрушка гора” управља и са око 650 хектара шуме у атару Гргуреваца. Пар десетина људи ради на разним пословима у том парку и туристичком насељу Летенка, које је преузела АП Војводина, а налази се исто тако у атару Гргуреваца.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Српска православна црква Светог архангела Гаврила у Гргуревцима је једини богослужбени храм у селу и под заштиом је државе као споменик културе од великог значаја.

У близини насеља налази се археолошки локалитет, такође под заштитом државе. Грб села је представљен као грб Републике Србије. Црвени штит са сребрним крстом и 4 сребра оцила која подсећају на српски грб, за разлику од осталих уобичајених грбова сремских села на којима се налазе класје жита, рала итд.

Овде се налазе Етно кућа „Мајка Ангелина” и Гргуревачка пећина.

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Застава", Нови Сад 1885. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]