Григорије Синаит

С Википедије, слободне енциклопедије

Преподобни Григорије Синаит је хришћански светитељ. Прозван је Синаитом јер се замонашио на Синајској гори.[1]

За време владавине цара Андроника Палеолога, око 1330. године, дошао је у Свету Гору, да обиђе манастире и сазна нешто о умној молитви и созерцању. Међутим ове две духовне делатности су биле у то време скоро непознате међу Светогорцима. Једини који је ово знао и до савршенства практиковао био је Свети Максим Капсокаливит. Григорије је живео на Атосу десет година, у скиту Малула, у пределу Филотејевског манастира.[2] Григорије је раширио своје учење о умној молитви по свим келијама и манастирима Свете Горе. Његов знаменит ученик је био беше Калист патријарх Цариградски, који је и написао житије светог Григорија. Потом је Григорије 1340. године услед турских варварских упада, прешао у Македонију и у друге крајеве Балкана и основао обитељи (попут манастира званог „Скритнаја”)[2], у којима су се монаси вежбали у молитви умом. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у књизи „Добротољубље” која је стекла велику популарност међу хришћанима. Између осталога написао је и припјеве Светој Тројици „Достоино јест”, који се пева на васкрсној полуноћници.[1] Спада међу најзнаменитије хришћанске подвижнике и духовне учитеље на Балкану.

Српска православна црква слави га 7. априла и 8. августа по црквеном, а 20. априла и 21. августа по грегоријанском календару.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Свети преподобни Григорије Синаит”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22. 
  2. ^ а б "/„Гласник друштва србске словесност”", Београд 1871. године
  3. ^ „Свети преподобни Григорије Синаит”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]