Гусиње

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гусиње
Gusinje 01.jpg
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Гусиње
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1673
Положај
Координате 42°33′26″ СГШ; 19°50′01″ ИГД / 42.557166° СГШ; 19.833666° ИГД / 42.557166; 19.833666 Координате: 42°33′26″ СГШ; 19°50′01″ ИГД / 42.557166° СГШ; 19.833666° ИГД / 42.557166; 19.833666
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1014 m
Гусиње на мапи Црне Горе
Гусиње
Гусиње
Гусиње на мапи Црне Горе
Остали подаци
Позивни број 051
Регистарска ознака GS

Гусиње је градско насеље у општини Гусиње у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1673 становника.

Географија[уреди]

Гусиње се налази у непосредној близини границе са Албанијом, на ушћу Врује у реку Грнчар. Налази се у југозападном делу Плавско-Гусињског басена на око 900 метара надморске висине, испод стрмих падина Проклетија са југа и Виситора са севера. Нема битан саобраћајно географски положај тако да је подручје изразите миграције становништва. Окружено је високим планинама и има оштру климу.

Историја[уреди]

О Гусињу се мало зна из ранијих вијекова. По мишљењу Рачкога Дукљанинова жупа Гуисенио биће да је Гусиње и његов крај. У 14 вијеку је у Плавској жупи постојало село Гусино, без сумње данашње Гусиње.

Старије становништво Гусиња су рано изагнали Клименте и загосподарили оним крајем. Њих су од прије око почетка 18. вијека напала и изагнала околна племена. Од тада су Гусиње населили плавски муслимани и др., и оно је постало сједиште власти оног краја. Ами Боуе (Ami Boué, 1794-1881) је 1836. рачунао да Гусиње има 300 домова српских и арнаутских, а Јуришић у половини 19 вијека налази, да је Гусиње имало 400 домова, од којих су четвртина били српски.

У турско доба Гусиње је водило трговину са Скадром, Пећи и Митровицом. Чувено је по октобарском вашару. Кроз Гусиње и Плав је водио стари пут од Котора и Скадра за Пећ.

Знаменитости[уреди]

Од културно историјских споменика у Гусињу значајнији су црква Светог Ђорђа, Везирова џамија и црква Светог Антона у Дољи код Гусиња.

Црква Светог Ђорђа Гусиње
Везирова џамија у Гусињу

Црква Светог Ђорђа у Гусињу подигнута је на месту старијег објекта, 1926. године. Подигнута је прилозима овдашњег православног становништва. Црква је једнобродне основе, зидана од необрађеног притесаног камена. Под је од камених плоча, а кровни покривач од сидра. Отвори имају камене оквире са лучним завршецима. Иконостас је рад Петра Чолановића из 1926. године. Иконе су рађене у техници уље на платну. У цркви је педесетак штампаних руских књига, од којих седам из XVIII вијека.

Везирова џамија је најстарији сачувана џамија у Гусињу, саградио ју је скадарски везир Кара Махмуд Басатлија 1765. године

Црква Светог Антуна у Дољи код Гусиња грађена је у периоду од 1933. године до 1936. године.

Демографија[уреди]

У насељу Гусиње живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,6 година (34,3 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 483 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.402
1953. 2.555
1961. 2.756
1971. 2.695
1981. 2.625
1991. 2.472 2.076
2003. 3.015 1.704
2011. 1.673
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Бошњаци
  
1.175 68,95 %
Муслимани
  
262 15,37 %
Албанци
  
173 10,15 %
Црногорци
  
48 2,81 %
Срби
  
37 2,17 %
Хрвати
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
непознато
  
1 0,05 %


Референце[уреди]

  1. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]