Гуча

Гуча
Гуча;
	Споменик трубача у центру Гуче
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Лучани
Становништво
— 2011.	1755
Географске карактеристике
Координате	43° 46′ 39″ С; 20° 13′ 35″ И / 43.77759° С; 20.22648° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	328 m
	Гуча Гуча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32230
Позивни број	032
Регистарска ознака	LU

Гуча је градско насеље у општини Лучани, у Моравичком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1755 становника. До 1965. године је ово насеље седиште општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Гуча (варошица), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.

Овде се налази Лапидаријум у Гучи. У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.

Историја[уреди | уреди извор]

Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из 1476. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине Лучани по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до 1955. године да би се свело на општинско до 1962. године када је укинута општина Гуча и формирана Општина Лучани са седиштем у Лучанима.

Цркву Светог Архангела Гаврила саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ кнеза Милоша Обреновића.

Драгачевски сабор трубача[уреди | уреди извор]

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.^[1]. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова.

Историја сабора[уреди | уреди извор]

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“.

За фестивал су заслужни су још музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист Вечерње новости, који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	601
1953.	754
1961.	932
1971.	1.378
1981.	1.852
1991.	2.026	2.009
2002.	2.022	2.059
2011.	1.755

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.980	97,92%
Црногорци	15	0,74%
Југословени	4	0,19%
Муслимани	3	0,14%
Хрвати	2	0,09%
Немци	1	0,04%
Бошњаци	1	0,04%
непознато	10	0,49%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	4
80+	9	7
75—79	18	25
70—74	32	34
65—69	51	54
60—64	51	61
55—59	56	63
50—54	90	75
45—49	95	125
40—44	76	83
35—39	62	76
30—34	57	63
25—29	64	72
20—24	58	83
15—19	91	76
10—14	56	60
5—9	64	43
0—4	43	43
Просек :	37,9	39,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	221	259	332	467	584	635	663

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	101	155	132	193	56	20	5	1	0	0	3,05

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	812	237	537	24	12	2
Женски	901	199	541	125	34	2
УКУПНО	1.713	436	1.078	149	46	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	398	25	0	0	117
Женски	357	26	0	0	94
УКУПНО	755	51	0	0	211
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	12	57	18	20
Женски	5	3	67	22	8
УКУПНО	28	15	124	40	28
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	14	46	25	14
Женски	6	10	27	38	37
УКУПНО	8	24	73	63	51
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	11
Женски	10	0	0	4
УКУПНО	24	0	0	15

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Званична интернет страница”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 01. 02. 2011.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине.
Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8.
Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М. (2021). Гуча кроз векове : хроника. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-04-5.
Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Званична интернет страница”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 01. 02. 2011.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]