Дворац Егенберг

Дворац Егенберг
Schloss Eggenberg
Дворац Егенберг; Schloss Eggenberg
Светска баштина Унеска
Званично име	Историјски центар Граца и дворац Егенберг
Место	Грац, Штајерска, Аустрија
Координате	47° 04′ 26″ С; 15° 23′ 29″ И / 47.0739° С; 15.3913° И
Површина	19.124, 661.418 ha (2,0585×109, 7,11944×1010 sq ft)
Укључује	Archaeology Museum Schloss Eggenberg ;
Критеријум	културна: ii, iv
Референца	931.
Упис	1999. (23. седница)
Додатни упис	2010.
Угроженост	не
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/931

Дворац Егенберг (нем. Schloss Eggenberg) у Грацу је највеличанственији барокни комплекс у Штајерској у Аустрији.^[1] Дворац се налази на западној ивици Граца, у четврти Егенберг. Својим сачуваним дворским просторијама, пространим сликовитим вртовима, али и уметничком радовима из најстаријег аустријског музеја Universalmuseum Joanneum које су смештене у палати и њеном парку, дворац Егенберг се сматра једним од највреднијих споменика културне баштине Аустрије. Због своје културне и историјске важности дворац Егенберг је 2010. године додан на Унесков заштићени споменик историјског средишта Граца.

Одлике[уреди | уреди извор]

Изграђен је од 15. до 17. века на месту средњовековног дворца, као резиденција једне од најмоћнијих аустријских фамилија, фамилије Егенберг. Архитекта Ђовани Пјетро де Помис је на његовом уређењу у 17. веку радио у сарадњи са дворским сликаром Висенкирхеном. Сам дворац заузима простор од 65 x 80 метара, на три спрата површина му је 8000 м², али заједно са парковима има преко 90.000 м².

Ханс Егенберг је у 17. веку уредио дворац по начелима просветитељства, како би одражавао филозофију рационално уређеног света. Тако је употребио хијерхијску организацију, логичко-математички састав, као и начела астрономије, астрологије, али и алхемије у његовом плану. Због тога дворац има квадратан нацрт са средиштем у облику готичког торња, са торњевима на сва четири угла који представљају четири годишња доба усмерена према четири стране света. Дворац има 365 спољашњих прозора (према броју дана у години), 52 прозора на 24 просторије (број недеља у години и сати у дану), а сваки спрат има по 31 собу, што чини број дана у месецу. Други спрат с терасом има додатних 8 прозора, укупно 60, што је број секунди у минути и минута у сату.

Северну страну дворца чини планетарни врт и лапидаријум од староримског камења, као и улаз у Нови археолошки музеј у којем се чувају „Култна кола из Стретвега“^[2]. Соба бившег власника, Балтазара Егенберга, који је у средњем веку поседовао краљевску лиценцу за ковање новца, је претворена у нумизматички музеј. Колекција уметничких дела у распону од средњег века до ране модерне у Старој галерији (нем. Alte Galerie) показује развој европске уметности од 5. века.