Дворац Карачоњи у Новом Милошеву

Дворац Карачоњи у Новом Милошеву
Дворац Карачоњи у Новом Милошеву
Опште информације
Место	Ново Милошево
Општина	Нови Бечеј
Држава	Србија
Време настанка	1857.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
www.zrenjaninheritage.com

Дворац Карачоњи у Новом Милошеву је саграђен 1857. године у Беодри (данас спојено са Новим Милошевом) и убраја се у споменике културе од великог значаја.

На свом имању дворац је саградио Ласло Карачоњи као репрезентативну резиденцијалну грађевину која својом просторном диспозицијом, волуменом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Подигнута у класицистичком стилу издужене је правоугаоне основе и има приземље и спрат. На средишњем делу фасаде се налази наглашен дубоки трем, а на угловима симетрично плитки ризалити који завршавају тимпанонима. Средишњи трем у приземном делу носе ступци правоугаоног пресека, а на спратном делу коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Прозори су смештени у пољима између пиластера који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе.

У непосредној околини дворца, у склопу имања, налазе се помоћни економски објекти: коњушнице, магацини, штале и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине архитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс.

Конзерваторски радови рађени су 1980, 1985. и 1991. године.

Историјат дворца након породице Карачоњи

Дворац је пред крај Првог светског рата напуштен од стране Ласловог праунука Аладара Карачоњија. Крајем 1918. године, у току распада Аутроугарске, у дворац је упала руља која је притом опљачкала дворац и развукла инвентар. Наредне, 1919. године, у дворац се усељава Михаил Родзјанко, руски емигрант и председник руске Думе, где је живео до своје смрти 1924. године. Дворац је 1938. године продат општини Беодра, која је дворац користила као основну школу. Током Другог светског рата у дворцу је била смештена душевна болница. Након рата, у дворцу су се налазили дом за децу палих бораца, дом за беспризорну женску младеж, а од 1960. године Основна школа „Милош Попов”. Године 1980. у дворац се усељава хемијска индустрија „Хином” и ту остаје до 2000. године када одлази у стечај. Након тога дворац Карачоњи је без намене и у лошем стању.

Галерија

• 
  Дворац Карачоњи 1911. године
• 
  Портик
• 
  Антре
• 
  Тераса портика
• 
  Северозападна фасада

Види још

• Списак споменика културе у Средњобанатском округу

Спољашње везе

• „Дворац Карачони — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
• ПЗЗЗСК/Непокретна културна добра од великог значаја у Војводини
• Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
• Листа споменика
• Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара