Двоуснени сугласник

С Википедије, слободне енциклопедије

У фонетици, двоуснени или билабијални сугласник је сугласник артикулиран (изговорен) са обе усне. Двоуснени сугласници у српском језику су: б, п и м.

Билабијални сугласници наведени у међународној фонетској абецеди (ИПА) су:

ИПА Опис Пример
језик правопис ИПА значење
билабијални назал енглески man [mæn] човек
безвучни билабијални плозив енглески spin [spɪn] котрљање
звучни билабијални плозив енглески bed [bɛd] кревет
безвучни билабијални фрикативи јапански 富士山 (fujisan) [ɸuʥisaɴ] Планина Фуџи
звучни билабијални фрикативи евешки ɛʋɛ [ɛ̀βɛ̀] Еве
билабијални апроксимант шпански lobo [loβ̞o] вук
билабијални вибрант
билабијални клокник

Оверијски игбошки језик у Нигерији има шест различитих билабијална плозива: [p pʰ ɓ̥ b b̤ ɓ]. Око 0,7% светских језика немају билабијалне сугласнике. Мећу њима су: тлингитски, чипевјански, онеидашки и вичитански језик [1].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Maddieson, Ian. 2008. Absence of Common Consonants. In: Haspelmath, Martin & Dryer, Matthew S. & Gil, David & Comrie, Bernard (eds.) The World Atlas of Language Structures Online. Munich: Max Planck Digital Library, chapter 18. Available online at http://wals.info/feature/18 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2009). Accessed on 2008-09-15.