Дејвид Саутер

Дејвид Саутер
Дејвид Саутер
Лични подаци
Име при рођењу	Дејвид Хекет Саутер
Датум рођења	(1939-09-17)17. септембар 1939.
Место рођења	Мелроуз, Масачусетс, САД
Универзитет	Колеџ Харвард Колеџ Магдален (Оксфорд) Правна школа Харвард
Професија	судија
Политичка каријера
Политичка странка	Републиканска странка
Мандати Придружени судија Врховног суда САД 9. октобар 1990 — 29. јун 2009. Претходник Вилијам Џ. Бренан Наследник Соња Сотомајор Судија Апелационог суда САД за прву област 25. мај 1990 — 9. октобар 1990. Претходник Хјуџ Баунс Наследник Норман Х. Штал Придружени судија Врховног суда Њу Хемпшира 1983 — 1990. Судија Вишег суда Њу Хемпшира 1978 — 1983. Државни тужилац Њу Хемпшира 1976 — 1978.
Потпис

Дејвид Хекет Саутер (енгл. David Hackett Souter, Мелроуз, Масачусетс, САД, 17. септембар 1939) је амерички правник и судија који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Именовао га је Џорџ Х. В. Буш 1990, након повлачења Вилијама Бренана. Буш је прво желео да номинује Кларенса Томаса, али се предомислио јер Томас тада није имао довољно судијског искуства. Буш је по сваку цену желео да избегне борбу у Сенату око именовања, као што је био случај са Регановим кандидатом Робертом Борком, чије је именовање Сенат одбио. Ворен Радмен и бивши гувернер Њу Хемпшира Џон Сунуну предложили су Бушу Саутера, који је као судија био врло мало контроверзан, и врло мало се знало о његовим ставовима о контроверзним темама. Џон Сунуну је уверавао Буша и конзервативце да ће Саутер бити поуздан конзервативни судија. У једном чланку у Волстрит џурналу 10 година касније, Саутер је назван „либералним правником“, те се тврдило да је Радмен касније са поносом причао како је „продао“ Саутера лаковерном шефу особља Беле куће као поузданог конзервативца. Именовање Саутера је релативно лако потврђено у Сенату, 90 сенатора је гласало „за“, а само 9 „против“. Многи конзервативци сматрају Саутерово именовање највећом грешком Бушове администрације.

Саутер је био део либералног крила Суда. Током мандата у суду, Саутер се снажно противио присуству медија и снимању седница током изношења аргумената, оценивши да би медији извукли из контекста поједина питања, и да би процеси били исполитизовани.

Након његовог повлачења 2009, Барак Обама је на његово место именовао Соњу Сотомајор.

Литература

• Taranto, James; Leo, Leonard (2004). Presidential Leadership: Rating the Best and the Worst in the White House. Simon and Schuster. стр. 235—. ISBN 978-0-7432-7226-1. 

Додатна литература

• Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court. 3rd ed. (New York: Oxford University Press). ISBN 978-0-19-506557-2. 
• Cushman, Clare. The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–. 2nd ed. (Supreme Court Historical Society; Congressional Quarterly Books, 2001). ISBN 978-1-56802-126-3. . 1995. ISBN 978-1-56802-126-3.
• Frank, John P. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. (Leon Friedman and Fred L. Israel, editors). (Chelsea House Publishers). ISBN 978-0-7910-1377-9. . 1995. ISBN 978-0-7910-1377-9.
• Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. (New York: Oxford University Press, 1992). ISBN 978-0-19-505835-2. . ISBN 978-0-19-505835-2.
• Martin, Fenton S., and Goehlert, Robert U. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. (Congressional Quarterly Books). ISBN 978-0-87187-554-9. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. (New York: Garland Publishing ). ISBN 978-0-8153-1176-8. . 1994. ISBN 978-0-8153-1176-8.

Спољашње везе

• Supreme Court Justice Souter To Retire, Nina Totenberg, NPR, 3. мај 2009.
• Online Symposium: Justice Souter and the First Amendment, First Amendment Center, 23. јул 2009.
• David Souter discusses his post-Supreme Court future, Harvard Law Record, 2. октобар 2009.
• Justice David Souter's Harvard Commencement Remarks, Harvard Gazette, 27. мај 2010.