Дидје Ратсирака

С Википедије, слободне енциклопедије
Дидје Ратсирака
Дидје Ратсирака, седи у средини
Лични подаци
Датум рођења(1936-11-04)4. новембар 1936.
Место рођењаВатомандри, Француски Мадагаскар
Датум смрти28. март 2021.(2021-03-28) (84 год.)
Место смртиАнтананариво, Мадагаскар
Политичка каријера
Политичка
странка		Авангарда малгашке револуције
председник Врховног револуционарног већа
15. јун 1975 — 27. март 1993.
ПретходникЖилес Андријамахазо
НаследникАлбер Зафи
председник Мадагаскара
9. фебруар 1997 — 6. мај 2002.
ПретходникАлбер Зафи
НаследникМарк Раваломанана

Дидје Ратсирака (франц. Didier Ratsiraka; Ватомандри, 4. новембар 1936 — Антананариво, 28. март 2021) био је адмирал и председник државе Мадагаскар од 1975. до 1993. и од 1997. до 2002. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је министар спољних послова од 1972. до 1975. године. На власт је дошао војним пучем.[1][2] Иако је испрва примењивао социјализам у државној економији, то се показало промашајем, те се окренуо Западу.[3]

Године 1991. покренути су велики протести против Ратсираке широм државе, у којима је услед сукоба с полицијом било и мртвих.[3][4] На изборима 1992. године поражен је од стране опозиционог вође Албера Зафија, те је одступио 27. марта 1993. године. Када је председник Зафи био опозван с функције 1996. године, Ратсирака се вратио на политичку сцену као кандидат странке АРЕМА на председничким изборима крајем 1996, на којима је победио у другом кругу (почетком 1997). Председништво је преузео 9. фебруара 1997. године.

На председничким изборима 2002. године прешао је први круг као кандидат са 40% гласова, иза Марка Раваломанане који је освојио 46% гласова. Настао је спор јер је Раваломанана тврдио да је освојио више од 50% гласова, па други круг, услед насталих сукоба, није ни одржан.[5] Раваломанана се 22. фебруара 2002. прогласио председником, а две су владе започеле борбу за власт у којој је, током неколико наредних месеци, превласт стекао Раваломанана.

Ратсирака је, таман пред бег из државе, 2003. оптужен за крађу готово 8 милиона долара из јавних фондова банке у Тоамасини у јуну 2002. године. Пошто је у тренутку изрицања пресуде био у Француској, осуђен је на 10 година присилног рада у одсуству.[6][7][8] Међутим, 2009. је амнестиран, а 2011. се вратио из избеглиштва.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Independence, the First Republic, and the Military Transition, 1960-75", U.S. Country Studies, Madagascar.
  2. ^ Richard R. Marcus, "POLITICAL CHANGE IN MADAGASCAR: POPULIST DEMOCRACY OR NEOPATRIMONIALISM BY ANOTHER NAME?" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2012), Institute for Security Studies, Occasional Paper 89, August 2004.
  3. ^ а б "The Second Republic, 1975-92", U.S. Country Studies, Madagascar.
  4. ^ "Deaths in Madagascar Unrest Put at 51", The New York Times, August 13, 1991.
  5. ^ „Madagascar: Stumbling at the first hurdle?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 02. 2012. г. Приступљено 07. 05. 2013. 
  6. ^ "L'ex-président Ratsiraka condamné par contumace" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), UPF (presse-francophone.org), August 7, 2003 (језик: француски).
  7. ^ "MADAGASCAR: France says no extradition request received for Ratsiraka", IRIN, August 7, 2003.
  8. ^ "Madagascar: 10 Years' Hard Labor For Ex-President", The New York Times, August 7, 2003.
  9. ^ „Didier Ratsiraka, the 'Red Admiral', back in Madagascar”, Expatica.com, 24. 11. 2011, Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г., Приступљено 07. 05. 2013 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дидје Ратсирака на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дидје_Ратсирака&oldid=26244709”