Димитрије Бачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Димитрије Бачевић
Датум смрти 1770.
Место смрти Сремски Карловци
Хабзбуршка монархија

Димитрије Бачевић (XVIII век - Сремски Карловци, 1770[1]) је био сликар, један од најзначајних барокних црквених иконописаца код Срба.

Николајевска црква у Земуну

Биографија[уреди]

О њему нема много података. Живео је и радио у српском духовном средишту Карловцима. Сликарство је учио код новосадског сликара Василија Остојића, а касније је усавршавао сликарство у (претпоставља се) сликарској школи Кијевопечерске ларве. Умро је веома млад у Сремским Карловцима 1770. године на врхунцу своје уметничке зрелости.

Дело[уреди]

Бачевић је радио у старом српско-византијском стилу, и с обзиром на солидан рад на земунској цркви (који је добро очуван) и друге, споредније радове који су изведени под утицајима европске уметности тога времена. Претпоставља се да је, поред учења у домаћим зографским атељеима, уметност студирао највероватније и у Бечу. Од 1760. године био је стално настањен у Сремским Карловцима, где је уживао углед и подршку највиших црквених власти. Радио је највише за фрушкогорске манастире[2].

Значајнији иконостаси које је живописао су у манастирима: Беочин, (у друштву са својим учеником Теодором Димитријевићем), Јазак, Крушедол; а најзначајнији је у Николајевској цркви у Земуну 1762. године. Од његових икона позната је икона Свети Јован Крститељ са крилима у манастиру Ковиљу, на икони Св. Јована има запис " Д. Б. иконописац карловачки, 1766", и Лик Христов у Народном музеју у Београду. Поред тога радио је иконе и иконостасе. У цркви Св. Николе у Белом Брду у Славонији, постоје четири престоне иконе из некадашње цркве у Сарвашу код Осека/Осијека.[3]

Из записа се види да је имао сликарску дружину у којој су били Теодор Димитријевић Крачун[4][5] и Димитрије Поповић[6], док су остали чланови те дружине остали анонимни.

Основне особине његовог стила је европеизација украјинског стила тога доба, који се огледа у реализму приказаних фигура, обилној употреби злата за украшавање декоративне орнаментике и икониографији прожетој западњачким елемнтима.

Галерија[уреди]

Иконостас Николајевске цркве, један је од најраније сачуваних примера барокних иконостаса који ће доминирати нашим црквама у току целог барокног периода. Сматра се најзнаменитијим и најлепшим барокним иконостасом српске уметности 18. века и поседује све карактеристике тог прелазног раздобља од традиционалног српско-византијског стила ка барокној уметности. Његову израду је поручила Земунска црквена општина након подизања храма, међутим његов аутор нам је непознат.

Израда икона за иконостас је била поверена Димитрију Бачевићу уз асистенцију Димитрија Поповића, као и израда икона за проповедаоницу, тронове и певнице. Новија архивска истраживања нам откривају још једно име угледног српског сликара овог периода, Василија Остојића, за кога се сматра да је био Бачевићев помоћник.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад, 2004. године
  2. ^ http://www.samsubotica.com/images/putovanje/107/Manastiri%20Fruske%20gore.pdf
  3. ^ "Српски сион", Карловци 12. мај 1902. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 30. новембра 1905. године
  5. ^ "Српски сион", Каловци 31. јул 1904. године
  6. ^ Јелена Кнежевић: "Димитрије Попоповић", монографија, Зрењанин 2001. године

Литература[уреди]

  • Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 19251929.
  • О. Микић, (2010.). “БАЧЕВИЋ, Димитрије”, Српска енциклопедија Том 1. књига 1. (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 637. страна. ISBN 978-86-7946-078-3.
  • P. Vasić, O Dimitriju Bačeviću vidjeti: Doba baroka. Beograd 1971, pp. 191-205;
  • Miroslava Kostić, Dimitrije Bačević, MATICA SRPSKA, Novi Sad, 1996., pp. 206,
  • Мирјана Лесек, Уметничка баштина у Срему, Матица српска, Нови Сад, 2000.,

Спољашње везе[уреди]