Дијалекти румунског језика

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијалекти румунског језика

Дијалекти румунског језика су варијатети румунског језика. Дијалекти су подијељени на два типа, сјеверни и јужни, али даље подјеле су мање јасне, тако да број дијалеката варира између два и двадесет. У најновијим радовима најзаступљенија је подјела на три јасна дијалекта која одговарају областима Влашке, Молдавије и Баната, и додатну групу варијатета који покривају Трансилванију, два дијалекта која се јасно разликују, у Кришани и Марамурешу, шта је укупно пет дијалеката.

Главни критеријум који се користи приликом класификације су фонетске карактеристике. Мању важност имају морфолошке, синтексне и лексичке појединости, јер су сувише мале да би правиле јасне разлике.

Сви дијалекти румунског језика су донекле међусобно разумљиви.

Терминологија[уреди | уреди извор]

Термин дијалект се понекад ибјегава када се говори о дако-романским варијатетима, посебно код румунских лингвиста, који сматрају да су дако-ромаски, цинцарски, меглено-влашки и истрорумунски језик „дијалекти” јединственог румунског језика. То дјелимично раде румунски лингвисти који су прихватили француску и њемачку употребу термина „дијалект”, као супротност енглеској употреби.

У француском и њемачком језику, дијалект се односи на блиско повезане али одвојене језике, чврсто повезане из културних и историјских разлога, у одређеном језичком односу. Нпр., шкотски језик ће бити дијалект енглеског језика према француском и њемачком значењу ове ријечи, али није дијалект према енглеском значењу.

Класификација[уреди | уреди извор]

Разни аутори, с обзиром на различите критеријуме класификације, направили су различите класификације и подијелили су језик на два до пет дијалеката, а некад чак и двадесет:[1][2]

  • 2 дијалекта: влашки и молдавски;[3]
  • 3 дијалекта: влашки, молдавски и банатски;[4]
  • 4 дијалекта: влашки, молдавски, банатски и кришански;[5]
  • 4 дијалекта: влашки, молдавски, банатско-хунедоарски и сјевернотрансилванијски;[6]
  • 5 дијалеката: влашки, молдавски, банатски, кришански и марамурешки;[7]
  • 20 дијалеката.[8]

Већина савремених класификација дијели румунске дијалекте у двије врсте, јужне и сјеверне, из чега слиједи:

  • Сјеверни тип има само једног члана:
    • Влашки дијалект, говори се у јужном дијелу Румуније, у историјским областима Мунтенија, Олтенија, Добруџа (јужни дио), али се такође простире и у јужном дијелу Трансилваније. Ортоеопија као и други аспекти стандардног румунског су у великој мјерни засновани на овом дијалекту.[9][10][11]
  • Јужни тип садржи неколико дијалеката:
    • Молдавски дијалект, говори се у историјској области Молдавија, сада подијељена између Румуније, Републике Молдавије и Украјине (Буковина и Бесарабија[12]), као и у сјеверној Добруџи:
    • Банатски дијалект, говори се у историјској области Банат, укључујући дијелове Србије;
    • Група трансилванијских варијатета, међу којима се често разликују два или три варијатета, кришански, марамурешки и понекад оашки дијалект.[13] Ова подјела, међутим, теже је одређена него за друге дијалекте, јер су трансилванијски варијатети много прецизније подијељени и показују особине које доказују да су прелазни варијатети сусједних дијалеката.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marius Sala, From Latin to Romanian: The historical development of Romanian in a comparative Romance context, Romance Monographs. (2005). стр. 163.
  2. ^ Marius Sala, Enciclopedia limbilor romanice. (1989). стр. 90.
  3. ^ According to Alexandru Philippide, Iorgu Iordan, Emanuel Vasiliu.
  4. ^ According to Gustav Weigand, Sextil Pușcariu (in his earlier works).
  5. ^ According to Emil Petrovici, in certain analyses. He called the Crișana variety "the north-western subdialect".
  6. ^ According to Ion Gheție and Al. Mareș.
  7. ^ According to Sextil Pușcariu (in latter works), Romulus Todoran, Emil Petrovici, Ion Coteanu, and current handbooks.
  8. ^ According to Gheorghe Ivănescu, Istoria limbii române, Editura Junimea, Iași, 1980, cited by Vasile Ursan.
  9. ^ Avram, Mioara; Marius Sala (2000). May we introduce the Romanian language to you?. The Romanian Cultural Foundation Publishing House. стр. 111. ISBN 978-973-577-224-6. 
  10. ^ Mioara Avram, Marius Sala, Enciclopedia limbii române, Editura Univers Enciclopedic, 2001 (језик: румунски) At pp. 402 the authors write: "The Romanian literary or exemplary pronunciation is materialized in the pronunciation of the middle-aged generation of intellectuals in Bucharest. While the orthoepy has been formed on the basis of the Wallachian subdialect, it departs from it in certain aspects, by adopting phonetic particularities from other subdialects."
  11. ^ Ioana Vintilă-Rădulescu, "Unele inovaţii ale limbii române contemporane şi ediţia a II-a a DOOM-ului" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: румунски) Page 2: "The literary or exemplary language use, in general, is materialized in the speech and writing of the middle generation of intellectuals, first of all from Bucharest."
  12. ^ Marius Sala, From Latin to Romanian: The historical development of Romanian in a comparative Romance context, Romance Monographs. (2005). стр. 164.
  13. ^ Institutul de Cercetări Etnologice și Dialectologice, Tratat de dialectologie româneascǎ, Editura Scrisul Românesc, (1984). стр. 357 (језик: румунски)