Дмитриј Харин
| Дмитриј Харин | |||
|---|---|---|---|
 Харин 2010. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Дмитриј Викторович Харин | ||
| Датум рођења | 16. август 1968. | ||
| Место рођења | Москва, Совјетски Савез | ||
| Висина | 1,88 m | ||
| Позиција | голман | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1982 | ФШМ Торпедо Москва | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1982—1987 1988—1991 1991—1992 1992—1999 1999—2002 2002—2004 |
Торпедо Москва Динамо Москва ЦСКА Москва Челси Селтик Хорнчерч |
63 40 34 118 8 23 |
(0) (0) (0) (0) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1988—1991 1992 1992—1998 |
 СССР ЗНД Русија |
6 11 23 |
(0) (0) (0) |
Награде
| |||
Дмитриј Викторович Харин (рус. Дмитрий Викторович Харин; 16. август 1968, Москва) бивши је руски фудбалер, који је играо на позицији голмана.
Каријера[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
Дебитовао је 1984. године за тим Торпедо из Москве, у којем је провео неколико сезона, одигравши 63 меча у првенству. За то време освојио је трофеј победника Купа СССР-а.
Касније, од 1988 до 1992, играо је у Динаму и ЦСКА из Москве. Током ових година на листу освојених трофеја додао је још један у Купу СССР-а, а постао је првак СССР-а.
Потом је потписао уговор са енглеским клубом Челси, којем се придружио 1992. године. За лондонски клуб је играо наредних седам сезона. За то време, освојио је ФА куп, а постао је победник Купа победника купова.
Од 1999. до 2002. бранио је боје шкотског Селтика. Са клубом је освојио две титуле првака Шкотске, иако није био стандардан на голу.[1]
Професионалну играчку каријеру завршио је у нижелигашу Хорнчерч, за чији је тим играо до 2004. године.[2]
Од 2004. до 2013. године, Харин је био тренер голмана у Лутон Тауну. Његов млађи брат Михаил играо је фудбал професионално.[3]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Играо је за младу репрезентацију СССР-а. Био је шампион Европе у конкуренцији омладинских тимова (1985). Одиграо је 14 утакмица за олимпијски тим СССР-а, учествовао је на завршном турниру Олимпијских игара 1988. у Сеулу, где је са екипом освојио златну медаљу (одиграо 6 мечева).
За сениорску репрезентацију СССР одиграо је 6 мечева, за Заједницу независних држава (11 мечева, рекорд) и за репрезентацију Русије (23 утакмице).[4] Био је учесник Европског првенства 1992. у Шведској (3 меча), Светског првенства 1994. у САД (2 меча, био капитен репрезентације) и Европског првенства 1996. у Енглеској (1 меч). Последњи меч за национални тим одиграо је 5. септембра 1998. против репрезентације Украјине.
Успеси[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
- Торпедо Москва
- Куп СССР: 1986.
- ЦСКА Москва
- Првенство СССР: 1991.
- Куп СССР: 1991.
- Челси
- ФА куп: 1997.
- Куп победника купова: 1998.
- УЕФА суперкуп: 1998.
- Селтик
- Куп Шкотске: 2000, 2001.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
- Златна медаља Олимпијске игре 1988. године у Сеулу
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ «Я вернулся после трех крестов, а ты называешь меня ленивым?» Русский вратарь, который жег в Англии
- ^ „Dmitri Kharin”. National-Football-Teams.com. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ Mikhail Kharin — FootballFacts.ru
- ^ „Dmitri Kharine”. Barry Hugman's Footballers. Приступљено 14. 6. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
|
- Рођени 1968.
- Спортисти из Москве
- Руски фудбалери
- Фудбалски голмани
- Совјетски фудбалери
- Руски фудбалски тренери
- Фудбалери Торпеда из Москве
- Фудбалери Динама (Москва)
- Фудбалери ЦСКА Москве
- Фудбалери Челсија
- Фудбалери Селтика
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1988.
- Совјетски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1988.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1988.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Совјетски Савез
- Олимпијски победници у фудбалу
- Фудбалери на Европском првенству 1992.
- Фудбалери на Светском првенству 1994.
- Фудбалери на Европском првенству 1996.