Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња
| Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња | |
|---|---|
| Оснивач | Аркадије Варађанин |
| Датум оснивања | 1880. |
| Датум гашења | 1946. |
| Седиште | Нови Сад |
Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња је било национално и хуманитарно-просветно удружење жена из Новог Сада.
Историјат[уреди | уреди извор]
Задругу је 1880. године основао учитељ Аркадије Варађанин.[1] Рад удружења се одвијао под покровитељством Српске православне општине Новог Сада. Активности Задруге подразумевале су помагање социјално угроженим породицама, оснивање забавишта, помагање школовања девојака и скупљање прилога за рањенике за време Српско-бугарског рата 1885. године. У промоцији националне културе посебно се истиче њен значај у организовању Изложбе народних и вештачких рукотворина Српкиња, одржане 1884. године у Новом Саду. Како би активно допринела борби српских жена за еманципацију у Јужној Угарској Задруга је 1886. покренула лист Женски свет, који је до 1911. био једини национални женски лист штампан изван Србије. Главни уредник и оснивач часописа био је Аркадије Варађанин.[1] За време Првог светског рата основала је Болницу за рањенике - са сто кревета, у згради Српског учитељског конвикта.[2] Рођена сестра Милеве Марић, Зорка Марић (1883–1938), која се школовала у Руми, Загребу, Новом Саду, Бечу, Прагу и Цириху, учествовала је у женском покрету од 1906. као активна чланица Добротворне задруге „Српкиња Новосаткиња”.[3][4]
Након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца акценат делатности Задруге је на образовању жена. Како би помогла сиромашне ученице Задруга је основала два фонда – Фонд пок. Аркадија Варађанина (1922) и Фонд за сироте ученице Женске занатске школе (1924).[5] У циљу прикупљања новчаних средстава за хуманитарне активности периодично је организовала балове, на које су њене чланице долазиле обучене у ношње словенских народа, изражавајући тако јединство свих југословенских народа. Након Другог светског рата и успостављања нове власти Добротворној задруги Српкиња Новосаткиња рад је забрањен а имовина одузета.
Један део њене богате колекције сачуван је пошто га је 1946. године преузео Музеј Матице српске.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Гордана Ђоковић, Драгана Грујић. „Библиографија часописа Женски свет: лист добротворних задруга Српкиња I део (1886-1890)”. www.knjizenstvo.rs.
- ^ а б Благо из кошнице : од Музеја Матице српске до Музеја Војводине, 1847-1947-2017. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 156.
- ^ Зборник са саветовања „Допринос Милеве Ајнштајн-Марић науци”, 13–14. мај 1994, Матица српска – за штампу припремио Растко Маглић. Нови Сад: Универзитет. 1995. стр. 132.
- ^ „Животи обавијени велом мистерије: У априлу почиње обнова родне куће Милеве Марић у Руми”, Данас, 4. март 2024. Посећено 6. марта 2024.
- ^ Љубљанац, Светлана (2013). „Задужбине на подручју града Новог Сада 1931. године”. Годишњак Историјског архива града Новог Сада. 7: 90—91.
