Доротеј (монах)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За чланак о истоименом филму, погледајте чланак Доротеј.

Доротеј је било монашко име српског велможе из друге половине XIV века који је био ктитор манастира Дренче и Наупаре и отац каснијег српског патријарха Данила III (1390/13911399). Његово световно име није сачувано, а пре него што се замонашио, управљао је великим поседима око Крушевца и у Браничеву[1], највероватније са титулом деспота[2].

Биографија[уреди | уреди извор]

Пре него што се замонашио, Доротеј је био властелин чији се двор налазио у месту Наупара код Крушевца. Својим средствима, он је подигао своју задужбину, манастир Дренчу код истоименог места, недалеко од Александровца. У оснивачкој повељи, коју је заједно са сином, јеромонахом Данилом (рођеним око 1350[3]), издао 02.03.1382. године у Жичи, приложио је манастирском властелинству велике поседе око Крушевца и у Браничеву, као и 10 литара сребра из Новог Брда годишње, што су потврдили патријарх Спиридон (1379/13801389) и кнез Лазар (1371—1389), као његов сизерен.

Сматра се да се на њега односи запис из тзв. Берлинског четворојеванђеља који наводи да је у јануару непознате године преминуо велики деспот свих земаља српских који се замонашио под именом Доротеј и касније постао великосхимник Јован Каливит. На овај закључак упућују велики поседи које је Дренчи оставио монах Доротеј[2], који поред села и тргова укључује двор са придворном црквом у Наупари (данашњи манастир Наупара).

Идентификација[уреди | уреди извор]

На основу сачуваних података о монаху Доротеју, изнете су две хипотезе о његовом световном имену:

Према оцени Марка Шуице, покушаји овакве идентификације остају натегнути и неубедљиви и сматра да у њему треба тражити неког,нама до данас непознатог велможу-деспота[2].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марковић, Василије (1920). Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (I изд.). Сремски Карловци. стр. 130. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Шуица, Марко (2000). Немирно доба српског средњег века. Београд. стр. 93—96. ISBN 86-355-0452-6. 
  3. ^ Група аутора (1982). Историја српског народа II. Београд. стр. 129. 
  4. ^ Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. стр. 70. ISBN 86-7685-007-0.