Драгомирешти (Тимиш)

Координате: 45° 32′ 38″ N 21° 57′ 7″ E / 45.54389° С; 21.95194° И / 45.54389; 21.95194
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгомирешти
рум. Dragomirești
Насеље
Skyline of Драгомирешти
RO
RO
Драгомирешти
Локација у Румунији
Координате: 45° 32′ 38″ N 21° 57′ 7″ E / 45.54389° С; 21.95194° И / 45.54389; 21.95194
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаШтиука
Надморска висина231 m (758 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно390
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод678925

Драгомирешти (рум. Dragomirești) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Штиука.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 231 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1439. године као Драгомирфалва. Стара православна црква брвнара грађена 1754. године у "Великом Зорљенцу" је пренета ту 1877. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Букошничком округу, Карансебешког дистрикта. Становништво је било влашко.[4]

Место је половином 19. века било спахилук српске породице Влаховић "от Драгомирешћа". Племић Иларион Влаховић је 1846. године у Темишвару купио Вукову збирку српских народних песама.[5] Исте године јавља се и Јован Рајић "от Драгомирешћа" као претплатник књиге преведене на српски језик.[6] И Јаничариј Николај носи наслов "от Драгомирешћа"; он је 1844. године приложио у Фонд Матице српске 40 ф. Атанасије Дешко пренумерант српске књиге потписивао се "от Драгомир" (Драгомирешти), у друштву са Иларионом Влаховићем.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 390 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
21 5,4%
Украјинци
  
366 94,6%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
  6. ^ Метастазијев: "Атилиј Регул", позоришна игра, Нови Сад 1846.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]