Драгомир Ђорђевић

Драгомир Миша Ђорђевић
Драгомир Миша Ђорђевић
	Драгомир Ђорђевић
Лични подаци
Пуно име	Драгомир Ђорђевић
Датум рођења	11. март 1953.
Место рођења	Земун, ФНР Југославија
Датум смрти	4. новембар 1999. (46 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Драгомир Миша Ђорђевић (Земун, 11. март 1953 – Београд, 4. новембар 1999) био је српски песник за децу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастао је у породичној кући свога деде на Звездари. Основно и средње образовање завршио је у Београду и студирао психологију и филозофију. Није могао да нађе запослење, па је живео зарађујући продајом старих ствари из породичне имовине на бувљаку. Одбили су га чак и на конкурсу за чувара Београдског ЗОО врта.^{[тражи се извор]}

Написао је око две хиљаде песама и објавио 17 књига поезије за најмлађе.

Редовно је објављивао своје песме, а повремено и приче, у „Политици за децу“, „Змају“ и „Невену“. Бавио се и писањем текстова за стрипове и сонгова за ТВ серије. Многе од 150 његових песама које су компоноване, постале су хитови у извођењу Властимира Стојиљковића Ђузе, хора „Колибри“, Николе Булатовића, Јове Радовановића, Леонтине.

Један је од песника чију поезију и данас деца и млади најчешће интерпретирају на смотрама рецитатора.

Добитник је неколико књижевних награда и признања и заступљен је у многим читанкама и антологијама, између осталог и у Антологији српске поезије за децу Душана Радовића.

Сматра се једним од најзначајнијих, најпопуларнијих и најплоднијих песника своје генерације.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Прва награда на Југословенском фестивалу поезије за децу „Булка“ у Црвенки,
Неколико награда публике на фестивалу „Булка“ у Црвенки (која сада носи његово име)
Бројне награде за текст на музичким фестивалима за децу
Књижевна награда Невен за књигу „Нешто се догађа“, 1994,
Признање „Змајев штап“ Змајевих дечјих игара у Новом Саду, 1999,
Награда Политикин Забавник за књигу „Сећа ли се ико“, 1999, постхумно,

Дела[уреди | уреди извор]

Сад ћу вам рећи, Запис, Београд, 1980.
Стално тече Мисисипи, Запис, Београд, 1981.
Спортски живот, Нова Југославија, Врање, 1985.
Заљубљени брод, Вук Караџић, Београд, 1987.
Поруке из прве руке, Лаковић, Сараорци, 1990.
Шта нос тражи код мог прста, Јединство, Приштина, 1990.
Тече река издалека, Завод за уџбенике, Београд/ Детска радост, Скопје, 1990.
Нема ништа од колача (плус батине), Књиготека, Београд, 1994.
Нешто се догађа, Луцифер, Београд, 1994.
Признај да се волимо, Просвета, Ниш, 1994.
Ја такође, Нолит, Београд, 1995.
Мезимче живота, Слово, Врбас, 1996.
Животиње из дивљине“ и Животиње из близине (сликовнице), Златна књига, Београд, 1996.
Мала школа љубави, БМГ, Београд, 1997.
Ми имамо машту (изабране песме), Верзал прес, Београд, 1998.
Сећа ли се ико, Рад, Београд, 1999, 2000.
Благо граду Београду (приредила Лидија Николић), Пчелица, Чачак, 2015.

Постхумно приређене књиге[уреди | уреди извор]

Весела балада о плачу (разговори Гордане Малетић са Драгомиром Ђорђевићем), Књиготека, Београд, 2000.
Није лако бити дете (изабране песме, приредила Лидија Николић) Завод за уџбенике, Београд, 2009.

Литература[уреди | уреди извор]

Живан Живковић, „На ползу и радост детињу“, „Детињство“ бр. 3/4, 1995. (pp. 6. и 7.)
Драгутин Огњановић, „Нови ритмови“, „Борба“ (Свет књиге. стр. 3.) 9. 9. 1999.
Сунчица Денић, „Песма – поука“ (Антидидактично и дидактично у поезији Драгомира Ђорђевића), Симпозијум „Поука у књижевности за децу“, 29-30. 10. 1999. и „Детињство“ бр. 4, 1999.
Воја Марјановић, „Одлазак песника дечје душе“, „Политика за децу“ бр. 2868, 11. 11. 1999.
Драган Лукић, „Драгомир Ђорђевић је остао вечити дечак“, „Догласнице“ бр. 7, 1999.
Лидија Николић, „Сећа ли се ико“, „Књижевне новине“, јануар 2000.
Светлана Беца Ненадовић, „Кад је био мали: Драгомир Ђорђевић“, „Политикин забавник“, 2000. (pp. 14—16.)
Лидија Николић, „Весела балада о плачу“, „Политика“ (Култура), 27. 5. 2000.
Љиљана Ђукић, „Поподнева с песником“, „Златно перо“ бр. 3, 2001. (страна 5)
Недељко Попадић, „Слава ти, мајсторе!“, „Златно перо“ бр. 3., 2001. (pp. 6.)
Лидија Николић, In memoriam Драгомир Ђорђевић „Златно перо“ бр. 3 2001. (pp. 7)
Наташа Кљајић, „Детињство као кризно стање у поезији Драгомира Ђорђевића“, Округли сто - Змајеве дечје игре и „Детињство“ бр. 1/ 2 2007. (pp. 88-97)
Игор Коларов, Бранко Стевановић и Лидија Николић, „Драгомир Ђорђевић“, „Забавник ђачког доба“, октобар 2008.
Влада Батинић, „Понешто о лирском јунаку Драгомира Ђорђевића“, „Детињство бр. 1/ 2 2009. (pp. 86-93),
Лидија Николић, „Суво злато сама душа“, „Детињство бр. 1/ 2 2009. (pp. 93-96)
Гордана Малетић, „Побеђени усамљеник“, „Детињство бр. 1/ 2 2009. (pp. 101-103)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]