Драго Ђуровић

Драго Ђуровић
Лични подаци
Датум рођења	(1923-03-29)29. март 1923.
Место рођења	Битољ, Краљевина СХС
Датум смрти	30. март 1986.(1986-03-30) (63 год.)
Место смрти	Титоград, СФР Југославија

Драго Ђуровић (Битољ, 29. март 1923 — Титоград, 30. март 1986) је био југословенски и црногорски вајар, сликар и сликарски педагог.

Биографија

Рођен је 1923. године у Битољу. Драго је био из места Грлић код Даниловграда. Академију ликовних уметности завршио је у Београду 1951. године. Током студијских путовања боравио је у Италији и Француској. Први пут је излагао у Цетињу 1950. године. Излагао је са групом „Тројица“.

Учествовао је на изложбама Савремене југословенске уметности у земљи и иностранству, на изложбама Удружења ликовних уметника Црне Горе, Савеза ликовних уметника Југославије, Изложби савремених европских уметника у Њујорку 1962, Другом тријеналу ликовних уметности у Београду 1964. године и остало.

Умро је 1986. године у Титограду.

По њему се данас зове награда у Црној Гори, која се додељује појединим вајарима за најбоље вајарско остварење године.

Стваралаштво

Неки од његових споменика у јавном простору су:

• Споменик Партизану-борцу, Подгорица 1957. (у сарадњи с архитектом Војиславом Ђокићем)
• Споменик палим борцима, Даниловград 1959. (у сарадњи с архитектом Мирком Ђукићем)
• Споменик стрељаним омладинцима Даниловград-Лазине 1959.
• Споменик палим борцима НОБ-а, Пљевља 1960. (у сарадњи с архитектом Мирком Ђукићем)
• Торзо, Аранђеловац 1977.
• Биста Баја Секулића у Даниловграду
• Споменик у Вуксанлекићима-Подгорица
• Мермерна скулптура(фриз) на јужном зиду главне поште у Подгорици.

Литература

• Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година.
• Драго Здунић, ур. Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.

Спољашње везе

• Скулптуре Србије: уметници