Дракула

С Википедије, слободне енциклопедије

За друге употребе, погледајте Дракула (вишезначна одредница).
Гроф Дракула
Основне информације
Друга именаДракула
Гроф де Вил[1]
г. де Вил[2]
НадимакЗло око[3]
Шејтан
Пакао
Вештац
Вукодлак
Вампир[4]
Д.[5]
Носферату
Драк
ТитулаТрансилванијски племић[6]
Војвода[7]
Соломонари[8]
Вампирски краљ[9]
Подаци о лику
ВрстаВампир
Немртав човек
Дампир
Вукодлак[10][11]
Бела Лугоши као гроф Дракула

Дракула је измишљени лик, вероватно најпознатији вампир у литератури и на филму. Створио га је ирски писац Брем Стокер 1897. године написавши хорор роман Дракула. Сматра се да је он прототип и архетипски вампир у каснијим делима белетристике. Верује се да су неки аспекти лика инспирисани влашким принцом Владом Цепешом из 15. века, који је такође био познат као Дракула, и сер Хенријем Ирвингом, глумцем коме је Стокер био лични асистент.[12]

Историјски лик Дракула, Влад Дракула III, живио је у 15. веку у Влашкој.[13] На једном састанку са мађарским оријенталистом Вамберијем, Стокер се заинтересовао за приче и легенде о Владу Дракули ког је после тога и узео као узор за лик у роману Дракула. Наведеног Вамберија спомиње чак и лик романа Ван Хелсинг.

Стокерова креација[уреди | уреди извор]

Роман Брема Стокера поприма форму епистоларне приче, у којој о карактеристикама, моћима, способностима и слабостима грофа Дракуле приповеда више наратора, из различитих перспектива.[14]

Гроф Дракула је немртав, вековима стар вампир и трансилвански племић који тврди да је Секељ који потиче од Атиле Хунског.[15] Он насељава оронули замак у Карпатским планинама у близини превоја Борго. За разлику од вампира источноевропског фолклора, који су приказани као одбојна, мртвачка створења, Дракула је згодан и харизматичан, са фурниром аристократског шарма. У разговорима са Џонатаном Харкером, он се открива као дубоко поносан на своје бољарско наслеђе и носталгичан за прошлошћу, за коју признаје да је постала само сећање на херојство, част и храброст у модерним временима.

Адаптације[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

Филм Оригинални назив Година Глумац Режисер
Дракула Dracula 1931 Бела Лугоси Тод Браунинг
Дракула (шпански филм) Drácula 1931 Карлос Виларијас Џорџ Мелфорд
Дракулина ћерка Dracula's Daughter 1936 споменут Ламберт Хилијер
Дракулин син Son of Dracula 1943 Лон Чејни мл. Роберт Сиодмак
Дракулина кућа House of Dracula 1945 Џон Карадин Ерл Китон
Bud Abbott Lou Costello Meet Frankenstein 1948 Бела Лугоси Чарлс Бартон,Валтер Ланц
Дракулин хорор Horror of Dracula 1958 Кристофер Ли Теренс Фишер
Дракулине невесте The Brides of Dracula 1960 споменут Теренс Фишер
Дракула: Принц таме Dracula: Prince of Darkness 1966 Кристофер Ли Теренс Фишер
Дечак Били против Дракуле Billy the Kid Versus Dracula 1966 Џон Карадин Вилијам Бодин
Дракула је устао из гроба Dracula Has Risen from the Grave 1968 Кристофер Ли Фреди Францис
Окуси Дракулину крв Taste the Blood of Dracula 1969 Кристофер Ли Питер Сасди
Дракулини ожиљци Scars of Dracula 1970 Кристофер Ли Рој Вард Бејкер
Гроф Дракула Count Dracula 1970 Кристофер Ли Хесус Франко
Дракулино језеро Lake of Dracula 1971 Michio Yamamot
Дракула у 1972. Dracula A.D. 1972 1972 Кристофер Ли Алан Гибсон
Дракулина сага La saga de los Drácula 1972 Нарсисо Ибањез Мента Леон Климовски
Дракула против Франкенштајна Drácula contra Frankenstein 1972 Хауард Вернон Хесус Франко
Блакула Blacula 1972 Вилијам Маршал Вилијам Крејн
Блакула 2 Blacula 2 1973 Вилијам Маршал Боб Келијан
Дракулини сатанистички ритуали The Satanic Rites of Dracula 1973 Кристофер Ли Алан Гибсон
La saga de los Drácula 1973 Леон Климовски Narciso Ibáñez Menta
Велика љубав грофа Дракуле Count Dracula's Great Love 1973 Пол Наши Хавијер Агире
Легенда о 7 златних вампира The Legend of the 7 Golden Vampires 1974 Џон Форбс-Робертсон Рој Ворд Бејкер, Чанг Чех
Дракулина крв Blood for Dracula 1974 Удо Кир Пол Морисеј
Evil of Dracula 1974 Michio Yamamoto
Брам Стокеров Дракула Bram Stoker's Dracula 1974 Џек Паланс Ден Кертис
Стари Дракула Old Dracula 1974 Дејвид Нивен Клив Донер
Dracula père et fils 1976 Кристофер Ли Едуард Молинаро
Гроф Дракула Count Dracula 1977 Луј Журдан Филип Савил
Носферату: Фантом ноћи Nosferatu the Vampyre 1979 Клаус Кински Вернер Херцог
Дракула Dracula 1979 Френк Лангела Џон Бадам
Fracchia contro Dracula 1985 Едмунд Пурдом Нери Паренти
Одред против чудовишта The Monster Squad 1986 Данкан Регер Фред Декер
Дракула (филм из 1992) Bram Stoker's Dracula 1992 Гари Олдман Франсис Форд Копола
Дракула: Мртав и вољен Dracula: Dead and Loving It 1995 Лесли Нилсен Мел Брукс
Принц Дракула: Истинита прича о Дракули Dark Prince: The True Story of Dracula 2000 Рудолф Мартин Џо Шапел
Дракула 2000 Dracula 2000 2000 Џерард Батлер Патрик Лусје
Дракула Dracula 2002 Патрик Бергин Роџер Јанг
Влад Vlad 2003 Франческо Квин Мајкл Д.Селерс,Мајкл Селерс
Дракула 2: Уздизање Dracula II: Ascension 2003 Стивен Билингтон Патрик Лусје
Дракула 3000 Dracula 3000 2004 Лангли Кирквуд Дарел Рудт
Ван Хелсинг Van Helsing 2004 Ричард Роксбург Стивен Самерс
Блејд: Тројство Blade: Trinity 2004 Доминик Пурцел Дејвид С.Гојер
Дракула 3: Наслеђе Dracula III: Legacy 2005 Рутгер Хауер Патрик Лусје
Дракула Dracula 2006 Марк Ворен Бил Иглс
Дракула: Поново рођен Dracula: Reborn 2012 Стјуарт Ригби Матрик Макманус
Дракула 3D Dracula 3D 2012 Томас Кречман Дарио Арђенто
Дракула: Мрачни принц Dracula: The Dark Prince 2013 Лук Робертс Пири Реџиналд Тео
Дракула: Неиспричано Dracula Untold 2014 Лук Еванс Гари Шор
Дракула Dracula 2020 Клас Банг Џони Кембел, Дејмон Томас, Пол Макгиан
Ренфилд Renfield 2023 Николас Кејџ Крис МекКеј
The Last Voyage of Demeter 2023 Хавиер Ботет André Øvredal
Носферату Nosferatu 2024 Бил Скарсгард Роберт Егерс
Блакула Blacula 2024

Тв серије[уреди | уреди извор]

Серија Оригинални назив Година Глумац
Дракула Dracula: The Series 1990-1991 Geordie Johnson
Млади Дракула Young Dracula 2006-2014 Кеит Ли Кестл
Дракула Dracula 2013-2014 Џонатан Мејерс
Дракула Dracula 2020 Клас Банг Џони Кембел, Дејмон Томас, Пол Макгиан

Анимирани филмови[уреди | уреди извор]

Филм Година Режисер
Dracula: Sovereign of the Damned 1980 Минору Оказаки,Акихори Нагаока
Scooby-Doo and the Ghoul School 1988 Реј Патерсон
Scooby-Doo! and the Reluctant Werewolf 1988 Реј Патерсон
The Batman vs. Dracula 2005 Сем Лиу, Seung Eun Kim,Брендон Виетти
Hotel Transylvania 2012 Генди Тартаковски
Dear Dracula 2012 Chad Van De Keere
Hotel Transylvania 2 2015 Генди Тартаковски
Happy Family 2017 Holger Tappe
Hotel Transylvania 3: Summer Vacation 2018 Генди Тартаковски
Hotel Transylvania: Transformania 2022 Derek Drymon, Jennifer Kluska

Опис лика[уреди | уреди извор]

Овај књижевни лик описан је као блед, дугих очњака, шиљатих ушију, огрнут црним плаштом, пије свежу крв, трансформише се у друге животиње, подмлађује се, чини људе вампиром. Као и сваки вампир, Дракула се боји белог лука, крста, светлости, а може умрети уколико се прободе глоговим колцем кроз срце.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stoker, Bram. Drracula (PDF). Chapter 20, Johnathon Harker's Journal, LETTER, MITCHELL, SONS & CANDY TO LORD GODALMING, October 1st. стр. 391. „The purchaser is a foreign nobleman, Count de Ville” 
  2. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). Chapter 6, Johnathon Harker's Journal. стр. 500. „He had received a letter from Mr. de Ville of London” 
  3. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). стр. 10, 14, 499, 517. 
  4. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). Chapter 2, Johnathon Harker's Journal. стр. 9. „‘Ordog’—Satan, ‘Pokol’—hell, ‘stregoica’—witch, ‘vrolok’ and ‘vlkoslak’—both mean the same thing, one being Slovak and the other Servian for something that is either werewolf or vampire.” 
  5. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). Ch 23, Dr Seward's Diary. стр. 436. „‘Look out for D. He has just now, 12:45, come from Carfax hurriedly and hastened towards the South.” 
  6. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). Chapter 2, Johnathon Harker's Journal. стр. 35. „We Transylvanian nobles love not to think that our bones may lie amongst the common dead.” 
  7. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). стр. 43, 344. 
  8. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). Chapter 18, Dr. Seward's Diary. стр. 344. 
  9. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). Ch 27, DR. VAN HELSING’S MEMORANDUM, 5 November. стр. 531. „DRACULA This then was the Undead home of the King Vampire, to whom so many more were due.” 
  10. ^ Stoker, Bram. Dracula (PDF). стр. 9, 42. 
  11. ^ Stoker, Bram. Dracula's Guest (PDF). стр. 11. „"A wolf--and yet not a wolf!" another put in shudderingly. "No use trying for him without the sacred bullet."” 
  12. ^ Warren, Louis S. (2002). „Buffalo Bill Meets Dracula: William F. Cody, Bram Stoker, and the Frontiers of Racial Decay”. The American Historical Review. Washington DC: American Historical Association. 107 (4): 1124—57. ISSN 0002-8762. doi:10.1086/ahr/107.4.1124 — преко Oxford Journals Online. 
  13. ^ „Кога год Дракула позове на гозбу, тај неће добро проћи”. Ало. Приступљено 27. 1. 2020. 
  14. ^ Senf, Carol N. (јесен 1979). „Dracula: The Unseen Face in the Mirror”. Journal of Narrative Technique. Ypsilanti, Michigan: Eastern Michigan University. 9 (3): 160—70. 
  15. ^ The Cambridge Companion to 'Dracula'. Cambridge University Press. 2018. стр. 101. ISBN 9781107153172. 
  16. ^ „Моје име је Дракула, а ви сте?”. Wannabemagazine. Приступљено 27. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Clive Leatherdale (1985) Dracula: the Novel and the Legend. Desert Island Books.
  • Bram Stoker (1897) Dracula. Norton Critical Edition (1997) edited by Nina Auerbach and David J. Skal.
  • Senf, Carol. Dracula: Between Tradition and Modernism (Twayne, 1998).
  • Senf, Carol A. Bram Stoker. University of Wales Press, 2010.
  • Alley, Timothy Dodd (2011). „Introduction - Vampire Bytes and Digital Draculas”. Dracula in Visual Media. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-3365-0. 
  • Bennett, J. (2009). „Total Eclipse: Metal, Mayhem & Murder”. Ур.: Mudrian, Albert. Precious Metal. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81806-6. 
  • Blair, Harry N. (24. 2. 1930). „Short Shots from New York Studios.”. The Film Daily. 
  • Browning, John Edgar; Picart, Caroline Joan (Kay) (2011). Dracula in Visual Media. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-3365-0. 
  • Burrell, James (новембар 2015). „Cryptic Collectibles”. Rue Morgue. Marrs Media. ISSN 1481-1103. 
  • Frye, Mitch (2011). „Introduction - The Darker Cape: Dracula, Vampires, and Superheroes in Comics”. Dracula in Visual Media. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-3365-0. 
  • Hanke, Ken (2014). A Critical Guide to Horror Film Series. Routledge. ISBN 978-0-415-72642-9. 
  • Marks, Laura Helen (2011). „Introduction- I Want to Suck Your... : Dracula in Pornographic Film”. Dracula in Visual Media. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-3365-0. 
  • Marriott, James; Newman, Kim (2018). The Definitive Guide to Horror Movies. London: Carlton Books. ISBN 978-1-78739-139-0. 
  • Muir, John Kenneth (2012). Horror Films of the 1970s. McFarland. ISBN 978-0-7864-9156-8. 
  • Petridis, Alexis (14. 6. 2011). „Bauhaus Invent Goth”. The Guardian. Приступљено 11. 1. 2021. 
  • Rhodes, Gary D. (2014). Tod Browning's Dracula. Tomahawk Press. ISBN 978-0-9566834-5-8. 
  • Scivally, Bruce (2015). Dracula FAQ (Kindle изд.). Backbeat Books. ISBN 9781617136009. 
  • Skal, David J. (2011). „Introduction - Dracula: Undead and Unseen”. Dracula in Visual Media. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-3365-0. 
  • Taylor, Markland (8. 10. 2002). „Dracula: A Chamber Musical”. Variety. Приступљено 12. 1. 2022. 
  • Weaver, Tom; Brunas, Michael; Brunas, John (2007). Universal Horrors (2 изд.). McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-2974-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дракула на Викимедијиној остави.
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Дракула.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дракула&oldid=27680645”