Дракчићи

Координате: 43° 44′ 13″ С; 20° 35′ 13″ И / 43.736833° С; 20.586833° И / 43.736833; 20.586833
С Википедије, слободне енциклопедије

Дракчићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 627
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 13″ С; 20° 35′ 13″ И / 43.736833° С; 20.586833° И / 43.736833; 20.586833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина213 m
Дракчићи на карти Србије
Дракчићи
Дракчићи
Дракчићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Дракчићи су насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 627 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дракчићи живи 522 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,3 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Историја[уреди | уреди извор]

У попису Влаха из 1528. године помиње се село Дракчћи са назнаком да припада Пожеги, што нас уверава да се ради о Дракчићима код Краљева,  јер су и сва остала околна села припадала Пожеги. Те, 1528. године Дракчићи су имали 10 влашких кућа са 42 неожењена мушкарца и једну земљорадничку кућу са два неожењена. Ово се насеље помиње и 1540. и 1572. године, када је имало 17, односно 29 домаћинстава. Основа имена насеља је словенско лично мушко име Драшчић. Дракчићи су деминутив од Дракча, дакле род настао од потомства Дракчиног. Из једног се документа види да су се Дракчићи звали „Дракчићи малићане“,  што значи да су били царско (султаново) лично добро, које је давано под доживотни закуп појединим заслужним поданицима (нешто као спахилук), од чијег су закупа турски цареви убирали приходе. Из тог разлога Дракчићи се не помињу у попису чибука 1822. године са осталим насељима овога краја,  јер су у саставу турског спахилука били све до 1828. године.[1]

Четничко- партизанска блокада је 4.октобра 1941.године била координирана из заједничког штаба у Дракчићима. Њиховим нападима убијено је 14, а рањено 10 Немаца.[2]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 569
1953. 542
1961. 574
1971. 585
1981. 620
1991. 636 632
2002. 638 658
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
632 99,05%
Црногорци
  
3 0,47%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Секуловић, Драгољуб; Илић, Александар; Дробњак, Синиша (2017-12-07). „ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ИНФРАСТРУКТУРЕ ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА”. HERALD. 5 (17). ISSN 2232-8629. doi:10.7251/her1714151s. 
  2. ^ Streljanje u Kraljevu u oktobru 1941. godine - INFO Kraljevo
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]