Државе чланице НАТО-а

Организација Сјеверноатлантског споразума (енгл. North Atlantic Treaty Organization, франц. Organisation du traité de l'Atlantique nord) или верз. скр. НАТО (енгл. NATO, франц. OTAN), позната и као Сјеверноатлантски савез (енгл. North Atlantic Alliance), међународни је војни савез који се састоји од 32 државе чланице из Европе и Сјеверне Америке. Основан је потписивањем Сјеверноатлантског споразума 4. априла 1949. године. У члану 5. споразума наводи се да ако дође до оружаног напада на једну државу потписницу споразума, то ће се сматрати нападом на све чланице, и остале потписнице ће помоћи нападнутој чланици, својим оружаним снагама ако је потребно.

Од 32 чланице, двије се налазе у Сјеверној Америци (Канада и Сједињене Америчке Државе), док се осталих 30 налази у Европи. Све чланице имају војску, осим Исланда који нема типичну војску (али има обалску стражу и малу јединицу цивилних специјалаца за НАТО операције). Три чланице НАТО-а су нуклеарне силе: Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе. НАТО је првобитно имао 12 држава чланица, а од 18. фебруара 1952. до 6. маја 1955, још три државе постају чланице, а четврта чланица постаје 30. маја 1982. Послије завршетка Хладног рата, још 16 држава постају чланице НАТО-а (10 бивших чланица Варшавског пакта, 4 бивше републике СФРЈ, као и раније неутралне Финска и Шведска) у периоду од 1999. до 2024. године.

Оснивање и промјене у чланству[уреди | уреди извор]

НАТО је од свог оснивања 1949. године девет пута примао нове чланице, а од 7. марта 2023. године НАТО има 32 чланице. Дванаест држава је основало НАТО: Белгија, Данска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Норвешка, Португалија, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Француска и Холандија. Грчка и Турска су 1952. године постале чланице Савеза, 1955. се придружила Западна Њемачка и 1982. Шпанија. Уједињењем Њемачке 1990. године, НАТО се проширио и на бившу Источну Њемачку. Између 1994. и 1997. године, шире се форуми за регионалну сарадњу између НАТО-а и околних држава, укључујући Партнерство за мир, Средоземни дијалог и Евроатлантски партнерски савјет. Три бивше чланице Варшавског пакта, Мађарска, Пољска и Чешка, позване су 1997. године да се придруже НАТО-у. Након овог четвртог проширења 1999, Вилњуска група балтичких и неколико источноевропских држава основана у мају 2000. како би сарађивали и лобирали за даље чланство у НАТО-у. Седам чланица ове групе се Савезу придружило у петом проширењу 2004. године. Албанија и Хрватска су се придружиле у шестом проширењу НАТО-а 2009, Црна Гора 2017, у његовом седмом проширењу, а Северна Македонија 2020. године у осмом проширењу. Финска се придружила НАТО-у 2023, а Шведска 2024. године.^[1]

Државе чланице по датуму приступања[уреди | уреди извор]

Датум^[2]	Држава	Проширење	Напомена
4. април 1949. год.; прије 75 година (1949-04-04)	Белгија	Оснивачи
	Данска		Чланство Данска у Натоу укључује Фарска Острва и Гренланд.
	Исланд		Исланд, једина чланица која нема своју стандардну војску, придружила се под условом да не мора успоставити војску. Међутим, њена стратешка позиција у Атлантском океану чини је непроцјењивим чланом. Има Обалску стражу и недавно је основала добровољне мировне снаге, трениране у Норвешкој за Нато.
	Италија
	Канада
	Луксембург
	Норвешка
	Португалија
	Сједињене Државе
	Уједињено Краљевство
	Француска		Француска се повукла из интегрисане војне команде 1966. како би оживјела независни одбрамбени систем, али се вратила у пуно чланство 3. априла 2009.
	Холандија
18. фебруар 1952. год.; прије 72 године (1952-02-18)	Грчка	Прво	Грчка је повукла своје снаге из војне командне структуре Натоа од 1974. до 1980. као резултат Грчко-турских тензија након Турске инвазије Кипра 1974.
18. фебруар 1952. год.; прије 72 године (1952-02-18)	Турска	Прво
6. мај 1955. год.; прије 68 година (1955-05-06)	Њемачка	Друго	Позната као Западна Њемачка током прикључења; ујединила се са Саром 1957. и са територијом Берлина и Источном Њемачком 3. октобра 1990. Источна Њемачка је била чланица Варшавског пакта у периоду 1956–1990.
30. мај 1982. год.; прије 41 године (1982-05-30)	Шпанија	Треће
12. март 1999. год.; прије 25 година (1999-03-12)	Мађарска	Четврто	Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1991.
	Пољска		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1990.
	Чешка		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Чехословачке.
29. март 2004. год.; прије 20 година (2004-03-29)	Бугарска	Пето	Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1991.
	Естонија		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Совјетског Савеза.
	Летонија		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Совјетског Савеза.
	Литванија		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1990. као дио Совјетског Савеза.
	Румунија		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991.
	Словачка		Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Чехословачке.
	Словенија		Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
1. април 2009. год.; прије 15 година (2009-04-01)	Албанија	Шесто	Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1968.
1. април 2009. год.; прије 15 година (2009-04-01)	Хрватска	Шесто	Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
5. јун 2017. год.; прије 6 година (2017-06-05)	Црна Гора	Седмо	Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
27. март 2020. год.; прије 4 године (2020-03-27)	Северна Македонија	Осмо	Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
4. април 2023. год.; прије 12 мјесеци (2023-04-04)	Финска	Девето	Претходно војно неутрална земља
Шведска \|align=center\|Десето \|Претходно војно неутрална земља

Војно особље[уреди | уреди извор]

Држава	Активно особље	Резервно особље	Укупно
Албанија	8.500	5.000	13.500
Белгија	24.500	100.500	125.000
Бугарска	35.000	302.500	337.500
Грчка	180.000	280.000	460.000
Данска	20.003	63.000	78.000
Естонија	6.425	60.000	63.209
Исланд	210	170	380
Италија	180.000	41.867	220.867
Канада	68.000	27.000	95.000
Летонија	6.000	11.000	17.000
Литванија	15.839	4.550	20.389
Луксембург	1.057	278	1.335
Мађарска	29.700	8400	38.100
Норвешка	26.200	56.200	82.400
Њемачка	180.676	145.000	325.676
Пољска	120.000	515.000	635.000
Португалија	44.900	210.930	255.830
Румунија	73.350	79.900	153.250
Сједињене Државе	1.369.532	850.880	2.220.412
Словачка	16.000		16.000
Словенија	7.300	1.500	8.801
Турска	620.473	429.000	1.041.900
Уједињено Краљевство	205.851	181.720	387.571
Француска	222.215	100.000	322.215
Холандија	47.660	57.200	104.860
Хрватска	18.000	180.000	198.000
Чешка	21.057	2.359	23.416
Шведска	24.400	32.900	57.300
Шпанија	123.000	16.200	139.200
НАТО	3.585.000	3.745.000	7.330.000

Војни издаци[уреди | уреди извор]

Држава	Становништво (2016 est.)	БДП (номиналан) (2015, US$ милиона)	Војни издаци (2015, US$ милиона)	Војни издаци (2016, % БДП)^[3]	Одбрамбени издаци, (2014, US$ по станов)	Примјењено на војску (2016)^[3]
Албанија	3.038.594	11.543	155	1.21	42.2	7.000
Белгија	11.409.077	454.687	4.953	0.85	468	29.000
Бугарска	7.144.653	48.957	797	1.35	116	31.000
Грчка	10.773.253	195.320	6.104	2.38	479	106.000
Данска	5.593.785	294.951	4.130	1.14	796	16.000
Естонија	1.258.545	22.704	546	2.16	392	6.000
Исланд	335.878	16.718	4.5	^a	14.2	0^a
Италија	62.007.540	1.815.757	28.460	1.11	506	182.000
Канада	35.362.905	1.552.386	17.210	0.99	492	65.000
Летонија	1.965.686	27.048	341	1.45	150	5.000
Литванија	2.854.235	41.267	566	1.49	126	13.000
Луксембург	582.291	57.423	362	0.44	594	900
Мађарска	9.874.784	120.636	1.225	1.01	118	18.000
Норвешка	5.265.158	389.482	7.377	1.54	1.328	20.000
Њемачка	80.722.792	3.413.483	47.046	1.19	562	180.000
Пољска	38.523.261	474.893	12.603	2	275	103.000
Португалија	10.833.816	199.077	4.380	1.38	396	31.000
Румунија	21.599.736	177.315	2.980	1.48	118	70.000
Сједињене Државе	323.995.528	16.348.875	595.472	3.61	1.891	1.305.000
Словачка	5.445.802	86.629	1.164	1.16	180	13.000
Словенија	1.978.029	42.768	489	0.94	233	7.000
Турска	80.274.604	733.642	17.669	1.56	298	411.000
Уједињено Краљевство	64.430.428	2.849.345	59.730	2.21	952	161.000
Француска	66.836.154	2.421.560	49.747	1.78	964	207.000^b
Холандија	17.016.967	738.419	10.476	1.17	600	41.000
Хрватска	4.313.707	48.850	904	1.23	204	15.000
Чешка	10.644.842	181.858	2.099	1.04	189	22.000
Шведска	10.536.338
Шпанија	48.563.476	1.199.715	16.929	0.91	270	121.000
НАТО	932.645.526	36.211.501	904.913	2.9	934	3.515.000
Подаци о становништво из World Factbook БДП подаци из ММФ^[4] Подаци о издацима (осим Исланда) из Без података војних издатака SIPRI,^[5] подаци о Исланду (2013) су из Статистике Исланда^[6] Подаци о војном особљу из Натоа^[7] ^a Исланд нема оружане снаге. ^b подаци из 2015.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Гоци, Лаура. „Шведска се званично придружила војном савезу НАТО”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2024-03-08.
^ „North Atlantic Treaty” (PDF). United States Department of State. 01. 04. 2009. Приступљено 30. 4. 2017.
^ ^а ^б „Table 3 : Defence expenditures as a percentage of gross domestic product and annual real change (based on 2010 prices)” (PDF). Приступљено 30. 4. 2017.
^ „World Economic Outlook Database April 2016”. International Monetary Fund. International Monetary Fund. април 2015. Приступљено 23. 10. 2016.
^ „SIPRI Military Expenditure Database 2015” (XLS). Stockholm International Peace Research Institute. Stockholm International Peace Research Institute. 2016. Приступљено 23. 10. 2016.
^ „Central government total expenditure by function 1998-2013”. Statistics Iceland. Statistics Iceland. 23. 09. 2014. Приступљено 08. 06. 2015.
^ „Financial and Economic Data Relating to NATO Defence” (PDF). NATO. NATO. 24. 02. 2014. Приступљено 8. 06. 2015.

[1] Гоци, Лаура. „Шведска се званично придружила војном савезу НАТО”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2024-03-08.

[2] „North Atlantic Treaty” (PDF). United States Department of State. 01. 04. 2009. Приступљено 30. 4. 2017.

[numbers-3] а ^б „Table 3 : Defence expenditures as a percentage of gross domestic product and annual real change (based on 2010 prices)” (PDF). Приступљено 30. 4. 2017.

[4] „World Economic Outlook Database April 2016”. International Monetary Fund. International Monetary Fund. април 2015. Приступљено 23. 10. 2016.

[5] „SIPRI Military Expenditure Database 2015” (XLS). Stockholm International Peace Research Institute. Stockholm International Peace Research Institute. 2016. Приступљено 23. 10. 2016.

[6] „Central government total expenditure by function 1998-2013”. Statistics Iceland. Statistics Iceland. 23. 09. 2014. Приступљено 08. 06. 2015.

[7] „Financial and Economic Data Relating to NATO Defence” (PDF). NATO. NATO. 24. 02. 2014. Приступљено 8. 06. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Организација Сјеверноатлантског споразума
Историја	Сјеверноатлантски споразум Самит Операције Проширење
Структура	Савјет Врховна команда Савезничких снага у Европи Савезничка команда за трансформацију Парламентарна скупштина
Људи	Генерални секретар Предсједник Војног комитета Врховни командант Савезничких снага у Европи Врховни командант Савезничких снага за трансформацију
Чланице	Албанија Белгија Бугарска Грчка Данска Естонија Исланд Италија Канада Летонија Литванија Луксембург Мађарска Норвешка Њемачка Пољска Португалија Румунија Сјеверна Македонија Сједињене Америчке Државе Словачка Словенија Турска Уједињено Краљевство Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Шпанија
Спољни односи	Асоцијација атлантског споразума Евроатлантски партнерски савјет Средоземни дијалог Истанбулска иницијатива за сарадњу Партнерство за мир