Душан Мандић

Душан Мандић
Душан Мандић
	Мандић у финалу Светског првенства 2015. у Казању.
Лични подаци
Датум рођења	16. јун 1994. (29 год.)
Место рођења	Котор, Црна Гора СРЈ
Држављанство	Србија
Висина	2,00 m
Играчке информације
Јача рука	лева
Сениорска каријера
2009—2010; 2010—2015; 2015—2021; 2021—2023; 2023—	Приморац; Партизан; Про Реко; Нови Београд; Ференцварош
Репрезентативна каријера
2009—2010; 2011—	Црна Гора до 20; Србија
Награде и медаље
Ватерполо
Олимпијске игре
Светска првенства
Европска првенства
Светска лига
Светски куп
Медитеранске игре

Душан Мандић (Котор, 16. јун 1994) српски је ватерполиста, вишеструки олимпијски, светски и европски шампион, који тренутно наступа за Ференцварош.

Каријера[уреди | уреди извор]

Млади Которанин каријеру је градио кроз три клуба. Ватерполо је почео да тренира у Приморцу из Котора, а наставио 2010. године у Партизану. За његов долазак у Партизан и развој као играча велику улогу имао је Игор Милановић тадашњи тренер Партизана. Са Партизаном је за пет година био шампион Србије и освајач Купа, као и победник Евролиге. 2015. Партизан више није могао да задржи младог ватерполисту који је каријеру наставио у италијанском Про Реку. Са Реком је био шампион Италије, Евролиге, а сарадња клуба и српског ватерполисте трајала је до 2021. године. Мандић је у јуну 2021. на финалном турниру Лиге шампиона у Београду освојио титулу првака Европе и проглашен за најбољег играча турнира. После освојене титуле са Про Реком прешао је у Нови Београд.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Иако је рођен у Котору и играо за млађе селекције Црне Горе, преласком у Партизан Душан Мандић је одлучио се да игра за репрезентацију Србије. ^[1]За национални тим дебитовао је на Олимпијским играма 2012. и од тада није прескочио ниједно велико такмичење репрезентације. До сада је одиграо 200 утакмица и постигао 289 голова.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Деби за Србију имао је у Лондону 2012. где је освојио бронзу, али и показао да је један од вредних ученика Партизанове школе. Четири године касније заиграо је и у Рију где је финални сусрет одиграо са упалом уха, али упркос томе успео да помогне саиграчима на путу до историјског злата са четири гола у финалу.^[2]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Пропустио је Барселону 2013, али је у Казању 2015. заблистао. Одличан је био током целог турнира и финалног дана за своје прво злато са светског такмичења. У Барселони 2017. био је члан бронзаног тима. док је 2019. био пети са подмлађеном селекцијом Србије у Гванжуу, али и члан идеалног тима.^[3]

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Од Будимпеште 2014. до Будимпеште 2020. Мандић је освојио три злата на такмичењима Европе. На дебитантском наступу 2014. забележио је осам голова, а велики удео у освајању злата имао је и у Београду 2016. и Барселони 2018. На последњем првенству одржаном у престоници Мађарске Србија је била пета, а Мандић постигао 16 голова.

Остала такмичења[уреди | уреди извор]

Након Европског шампионата 2014. као капитен је предводио тим који је тријумфом завршио Светски куп у Алматију. Поред овог злата, са Светског купа носи и бронзу из 2018. године. Исте године стигао је до злата на Медитеранским играма. Злато у Светској лиги освајао је четири пута, а 2015. на завршном турниру у Бергаму проглашен је за најкориснијег играча. ^[4] Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском јуниорском првенству у ватерполу 2011. у Волосу.

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Олимпијски комитет Србије му је 2012. године доделио награду за најбољег младог спортисту.
Године 2016. митрополит Амфилохије га је одликовао Златним ликом светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.^[5]
Године 2018. постао је заштитно лице Уника осигурања.^[6]