Електрична синапса
| Електрична синапса | |
|---|---|
 | |
| Идентификатори | |
| MeSH | D054351 |
| TH | H1.00.01.1.02024 |
| FMA | 67130 |
| Анатомска терминологија | |
Електрична синапса (електротонична синапса, пукотинасти спој) је механичка и електрично проводљива веза између два суседна неурона која се формира на уском процепу између пре- и постсинаптичких неурона познатом као јаз (пукотина). На спојевима празнина, такве ћелије се приближавају на око 3,8 нм једна од друге, што је много краћа удаљеност од удаљености од 20 до 40 нанометара која раздваја ћелије у хемијској синапси. Код многих животиња, системи засновани на електричним синапсама коегзистирају са хемијским синапсама.[1]
У поређењу са хемијским синапсама, електричне синапсе проводе нервне импулсе брже, али, за разлику од хемијских синапса, немају појачање – сигнал у постсинаптичком неурону је исти или мањи од сигнала неурона који потиче. Основе за опажање електричних синапси своде се на конексоне који се налазе у споју између два неурона. Електричне синапсе се често налазе у неуронским системима који захтевају најбржи могући одговор, као што су одбрамбени рефлекси. Важна карактеристика електричних синапси је да су оне углавном двосмерне (омогућавају пренос импулса у било ком смеру).[2][3]
Структура[уреди | уреди извор]
Сваки пукотинасти спој (тзв. нексус спој) садржи бројне канале који прелазе мембране обе ћелије. Са пречником лумена од око 1,2 до 2,0 нм, пора канала за спајање празнина је довољно широка да дозволи јонима, па чак и молекулима средње величине попут сигналних молекула, да теку из једне ћелије у другу, чиме повезује цитоплазму две ћелије. Дакле, када се мембрански потенцијал једне ћелије промени, јони се могу кретати из једне ћелије у другу, носећи са собом позитиван набој и деполаризујући постсинаптичку ћелију.[4]
Пукотинасти спојеви се састоје од два хеми-канала названа конексони код кичмењака, од којих по један доприноси свака ћелија у синапси. Дакле, један канал чине два конексона, а један конексон је грађен од шест протеинских подјединица дужине 7,5 нм које се протежу кроз мембрану у четири пролаза званих конексини, које могу бити идентичне или мало различите једна од друге.[4] Конексини могу да препознају суседне конексине са којим формирају канал и ванћелијски део наспрамног конексина са којим формирају канал. Канали пукотинасте везе су увек отворени, али могу се затворити услед неповољних догађаја у суседној ћелији.
Аутапса је електрична (или хемијска) синапса настала када аксон једног неурона синапсира са сопственим дендритима.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hormuzdi, Sheriar G.; Filippov, Mikhail A.; Mitropoulou, Georgia; Monyer, Hannah; Bruzzone, Roberto (2004-03-23). „Electrical synapses: a dynamic signaling system that shapes the activity of neuronal networks”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Biomembranes. The Connexins (на језику: енглески). 1662 (1): 113—137. ISSN 0005-2736. doi:10.1016/j.bbamem.2003.10.023.
- ^ Purves, Dale; George J. Augustine; David Fitzpatrick; William C. Hall; Anthony-Samuel LaMantia; James O. McNamara & Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th ed.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-697-7. стр. 85–88.
- ^ Purves, Dale; George J. Augustine; David Fitzpatrick; William C. Hall; Anthony-Samuel LaMantia; Richard D. Mooney; Leonard E. White & Michael L. Platt (2018). Neuroscience (6th ed.). Oxford University Press. ISBN 978-1605353807. стр. 86–87.
- ^ а б Bennett, Michael V. L.; Zukin, R. Suzanne (2004-02-19). „Electrical Coupling and Neuronal Synchronization in the Mammalian Brain”. Neuron (на језику: енглески). 41 (4): 495—511. ISSN 0896-6273. PMID 14980200. doi:10.1016/S0896-6273(04)00043-1.
