Емил Хаха

С Википедије, слободне енциклопедије
Емил Хаха
Лични подаци
Датум рођења(1872-07-12)12. јул 1872.
Место рођењаТрховже Свини, Аустроугарска
Датум смрти27. јун 1945.(1945-06-27) (72 год.)
Место смртиПраг, Чехословачка
ДржављанствоЧехословачко
ПрофесијаПравник
Породица
СупружникМарије Хахова
Председник Чехословачке
30. новембар 1938 — 14. март 1939.
ПретходникЕдвард Бенеш
НаследникЕдвард Бенеш
Председник Протектората Чешке и Моравске
15. март 1939 — 9. мај 1945.

Емил Хаха (Emil Hácha; 12. јул 187227. јун 1945) био је правник, председник Чехословачке од 1938. до 1939. и председник немачке сателитске творевине, Протектората Чешке и Моравске од 1939. до 1945. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1872. године у селу Трховже Свини, јужна Чешка.[1] Завршио је студиј права на Прашком универзитету 1896. године. По избијању Првог светског рата, био је судија у Врховном административном суду у Бечу. Био је један од најцењенијих правника у међуратној Чехословачкој,[2] преводилац књига с енглеског, колекционар уметнина и песник.

Након Минхенског споразума 1938. године, Едвард Бенеш поднео је оставку на месту председника, а наследио га је Хаха 30. новембра.[1] Увече 14. марта 1939. године, Адолф Хитлер је позвао Хаху у посету и у 1:30 часова му објавио да у овом тренутку немачке снаге врше инвазију на Чехословачку.[1] Понудио му је две опције: прву, у којој ће немачка присутност у земљи бити у разумним границама, те одређен степен аутономије за Чехословачку, или у случају отпора, који ће да буде сломљен без милости. Хаха је претрпео срчани удар око 4 часа ујутро, јер му је Херман Геринг запретио бомбардовањем Прага, и напослетку признао капитулацију.[3]</ref>

По окупацији остатака Чехословачке 16. марта,[4] Хаха је остао председник, али је заклетву сада положио Хитлеру.[5] Убрзо је изгубио сваки утицај у Протекторату и био обична марионета немачких окупатора.

Дана 9. маја 1945. године, Црвена армија је ослободила Праг, а Хаха је ухапшен 14. маја и пребачен у затворску болницу на Панкрацу. Умро је 27. јуна исте године,[1] под још неутврђеним околностима. Био је сахрањен у необележеном гробу на гробљу Винохради, који је после 1990-их обележен.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Snyder 1976, стр. 134
  2. ^ Mazower 2008, стр. 55
  3. ^ Fest 1974, стр. 570–571.
  4. ^ Kershaw Hitler, pp. 170–171
  5. ^ Evans Third Reich in Power, pp. 685–686

Литература[уреди | уреди извор]