Ендру Робертсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Ендру Робертсон
Лични подаци
Пуно име Ендру Роберсон [1]
Надимак Енди
Датум рођења (1994-03-11)11. март 1994. (30 год.)
Место рођења Глазгов, Шкотска,  УК
Висина 1,78 m
Позиција Леви бек
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ливерпул
Број 26
Јуниорска каријера
0000–2009.
2009–2012.		 Селтик
Квинс Парк
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012–2013.
2013–2014
2014–2017
2017–		 Квинс Парк
Дeнди Јунајтед
Хал Сити
Ливерпул		 34
36
99
132		 (2)
(3)
(3)
(4)
Репрезентативна каријера**
2013–2015.
2014–		 Шкотска до 21
Шкотска		 4
43		 (0)
(3)
* Датум актуелизовања: 2. новембар 2019.
** Датум актуелизовања: 2. новембар 2019.

Ендру Робертсон (енгл. Andrew Robertson; рођен 11. март 1994) је шкотски професионални фудбалер који тренутно наступа као леви бек за клуб Ливерпул, и капитен је шкотске фудбалске репрезентације.

Робертсон је започео своју сениорску каријеру у Квинс Парку 2012. године, а годину дана касније придружио се Дeнди Јунајтеду. Његова добра форма у првој сезони као професионалца довела је до тога да буде проглашен за најбољег младог играча године у оквиру СПФА, а такође довела је и до његовог међународног дебија. У јулу 2014. године придружио се Хaл Ситију за накнаду од 2,85 милиона фунти, а затим је у јулу 2017. године прешао у Ливерпул, а цена трансфера никада није објављена, мада се сумња да је почетни износ био 8 милиона фунти.

Робертсон је дебитовао за Шкотску у мају 2014. године, а у септембру 2018. године именован је за капитена Шкотске.

Младост и каријера[уреди | уреди извор]

Робертсон је рођен у Глазгову. Од 2006. до 2012. године похађао је средњу школу Св. Ниниан у Гифноку, у Источном Ренфрушајеру, где је био капитен фудбалског тима. Такође, Робертсон је играо за Гифнок Сокер Центар и затим се придружио Селтику, али је врло брзо отпуштен из клуба јер су сматрали да је превише низак.[2] Затим је потписао за Квинс Парк.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Квинс Парк[уреди | уреди извор]

Робертсон је био врло фокусиран на студије и био је на прагу да отпочне основне студије у тренутку када је позван у први тим Квинс парка на почетку сезоне 2012-13. Дебитовао је за овај клуб у Челинџ Купу Шкотске, у утакмици у којој су након пенала победили Бервик Ренџерсе.[3] Током сезоне имао је око четрдесетак наступа и допринео је да клуб заврши на трећем месту у Шкотској трећој дивизији. Први погодак за клуб постигао је 13. новембра 2012., на утакмици против Ист Стирлингшајера, када су изгубили 2:1.

Дeнди Јунајтед[уреди | уреди извор]

Робертсон је потписао за Шкотског премијерлигаша Дeнди Јунајтед, заједно са својим саиграчем из Квинс Парка, Ејданом Конолијем, 3. јуна 2013.[4], заузевши место одлазећег Берија Дагласа, који је три године раније такође прешао из Квинс Парка у Дeнди Јунајтед [5]. Захтеви Квинс Парка (аматерског клуба) да им се исплати цена трансфера за Берија Дагласа су били игнорисани, због чега су се они противили даљем преласку њихових играча у Јунајтед. На крају, Квинс Парк и Дeнди Јунајтед су договорили да им дуг, односно неисплаћена цена трансфера за Берија Дагласа, буде исплаћена накнадно, као проценат од будућих трансфера у друге клубове, што се испоставило као веома уносан потез.[6]

Робертсон је убрзо постао стандардни првотимац под менаџментом Џекија МекНамере, а деби је имао већ на отварању сезоне, у утакмици против Петрик Тисла, која је завршена нерешеним резултатом 0:0. 22. септембра 2013. Робертсон је постигао свој први гол за Дeнди Јунајтед, у мечу против Мадрвела[7], који је завршен нерешеним резултатом 2:2. Кренувши са своје половине терена, са раздаљине од преко 20 метара, успео је да постигне свој првенац[8]. Ускоро је потписао нови уговор са Јунајтедом, којим је себи продужио боравак у клубу до маја 2016.[9] Убрзо након тога проглашен је за најбољег младог играча у оквиру СПФЛ-а, за месец септембар 2013., а након тога и за месец новембар исте године.[10] 12. априла 2014. Робертсон је играо полуфинале шкотског купа у Ajбруксу, где су забележили победу против Ренџерса убедљивим резултатом 3:1.[11] Априла 2014. Робертсон је освојио годишњу награду за најбољег младог фудбалера [12][13], а такође је изабран и за члана тима године од стране ПФА Скотланд Тим за сезону 2013-2014 у оквиру шкотске премијершип лиге.[14]

Хал Сити[уреди | уреди извор]

Ендру Робертсон када је играо за Хал Сити 2015. године.

У јулу 2014, Дeнди Јунајтед је прихватио понуду Хал Ситија, клуба из енглеске премијер лиге, од 2,85 милиона фунти накнаде за Робертсонов трансфер.[15] 29. јула, Робертсон је потписао трогодишњи уговор са Халом.[16] Дебитовао је на дан отварања сезоне, у утакмици у којој су победили Квинс Парк Ренџерсе са 1:0.[17] Робертсон се брзо прилагодио Халу и усталио се на позицији са стране, а убрзо је проглашен најбољим играчем месеца у августу 2014.[18] Први гол за Сити постигао је 3. новембра 2015. против Брентфорда, када су забележили победу од 2:0 и тиме доспели на сам врх табеле, са једним голом разлике.[19] Робертсон се 2016. нашао у првом тиму Хал Ситија, у утакмици финала за квалификацију у Премијер лигу, против Шефилд Венздеја, где је Хал победио 1:0 и тиме себи обезбедио сигуран пролаз у Премијер лигу.[20]

Ливерпул[уреди | уреди извор]

Робертсон је 21. јула 2017. потписао дугорочни уговор са Ливерпулом за почетну цифру од 8 милиона фунти.[21][22] 19. августа дебитовао је у победи од 1:0 над Кристал Паласом.[23] Робертсон је започео сезону 2017–18. као замена за Алберта Морена, али добио је шансу да одигра читав низ утакмица када се Шпанац повредио у децембру. Својим учинком на утакмици против лидера лиге Манчестер Ситија 14. јануара, када су победили резултатом 4:3, придобио је наклоност навијача Ливерпула.[24] Свој први гол за клуб постигао је последњег дана сезоне 2017–18., на утакмици против Брајтона, када су резултатом 4:0 остварили убедљиву победу.[25]

Робертсон је наставио да игра као стандардни првотимац у Ливерпулу током сезоне 2018-19.[26] У јануару 2019. потписао је нови уговор са клубом, који би требало да траје до 2024.[26] Проглашен је за најбољег левог бека у Премијер лиги од стране Кевина Килбејна [27], док га је Фил Невил [28] прогласио најбољим на свету. 25. априла је именован у за члана ПФА тима године заједно са саиграчима из Ливерпула, Трентом Алекандер-Арнолдом, Садио Манеом и Вирџилом ван Дајком.[29]

Каријера у репрезентацији[уреди | уреди извор]

Робертсон је први пут позван да игра за младу Шкотску репрезентацију, у октобру 2013.[30] Дебитовао је као замена, у утакмици у којој су забележили победу од 2:1 против репрезентације Словачке.[31] Робертсон је поново изабран за члана младе репрезентације Шкотске у новембру 2015. године, пошто сениорска репрезентација није имала утакмице.[32]

Робертсон је први пут изабран за члана сениорксе репрезентације Шкотске за пријатељску утакмицу против Пољске 5. марта 2014. године. Он је играо као замена у другом полувремену, пошто је Шкотска победила у Варшави са 1:0.[33] Менаџер репрезентације Шкотске Гордон Стречан изјавио је након тога: „Када је Енди први пут тамо дошао и узео лопту водио је скоро 30 метара. Помислио сам „Фантастично!". Играо је као да нема недоумица, одлучио је да ради оно што жели. Волео сам да гледам начин на који прима лопту.“ [33] Робертсон је први пут наступао за репрезентацију 28. маја 2014. у ремију са Нигеријом који је завршен са резултатом 2:2.[34]

Робертсон је постигао свој први интернационални гол у пријатељској утакмици против Енглеске на стадиону Селтик Парк у новембру 2014. године, постигавши једини гол за Шкотску када су изгубили 3:1.[35]

3. септембра 2018. године, Робертсон је постављен за капитена Шкотске од стране менаџера Алекса МакЛеиша.[36] После пораза од 2:1 у утакмици против Израела у октобру 2018. године, Робертсон је рекао да су он и његов саиграч на позицији левог бека, Киеран Тиернеи, играли ван позиција у систему 3–5–2 који је применио Алекс МакЛеиш како би могао да има места за оба играча.[37]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Фил Невил, бивши одбрамбени играч Енглеске, сматра да је Робертсон један од најбољих левих бекова на свету, због његове брзине, енергије и центаршута.[38]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Робертсон је верен са својом девојком, Рејчел Робертс.[39] Рејчел је 26. августа 2017. године родила њиховог сина Рока[40], а у јануару 2019. године, родила је и њихово друго дете, ћерку Арију.[41] У марту 2018. године, Робертсон је дечаку који је свој џепарац дао локалној банци хране донирао потписан Ливерпулов дрес свог саиграча Роберта Фирмина.[42]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Ажурирано Последњи меч одигран 7. маја 2019.
Наступи и голови по клубовима, сезона и такмичење
Клуб Сезона Лига Куп[а] Лигашки Куп[б] Европа Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Квинс Парк 2012–13.[43] Шкотска трећа дивизија 34 2 2 0 3 0 — 4[в] 0 43 2
Дeнди Јунајтед 2013–14.[43] Шкотски Премијершип 36 3 5 2 3 0 — — 44 5
Хал Сити 2014–15.[43] Премијер лига 24 0 0 0 0 0 0 0 — 24 0
2015–16.[43] Чемпионшип 42 2 2 0 5 1 — 3[г] 1 52 4
2016–17.[43] Премијер лига 33 1 2 0 4 0 — — 39 1
Укупно 99 3 4 0 9 1 0 0 3 1 115 5
Ливерпул 2017–18.[43] Премијер лига 22 1 1 0 1 0 6[д] 0 — 30 1
2018–19.[43] Премијер лига 35 0 0 0 0 0 11[д] 0 — 46 0
Укупно 57 1 1 0 1 0 17 0 — 76 1
Укупно у каријери 226 9 11 2 16 1 17 0 7 1 278 13
  1. ^ Укључује Шкотски куп, ФА куп
  2. ^ Укључује Шкотски лигашки куп, Лига/EФЛ Куп
  3. ^ Два нступа у Шкотском челинџ купу, два у плеј-офима Друге дивизије
  4. ^ Наступи у Ченпионшип плеј-офима
  5. ^ а б Наступи у лиги шампиона

Међународни наступи[уреди | уреди извор]

Ажурирано последњег меча одигран 13. октобра 2019.[44]
Наступи и голови за национални тим и година
Национални тим Година Наступи Голови
Шкотска 2014. 5 1
2015. 3 0
2016. 4 0
2017. 8 1
2018. 8 0
2019. 6 1
Укупно 34 3

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Од меча одиграног 8. јуна 2019., у резултату прво су наведени погодци Шкотске – колона „ голови‘‘ представља резултат утакмице након Робертсоновог постигнутог гола, а у колони „резултат‘‘ наведен је коначан исход утакмице. [35]
Голови за репрезентацију према датуму, месту, противнику, резултату, такмичењу
Рбр. Датум Место Противник Голови Резултат Такмичење
1. 18. новембар 2014. Селтик Парк, Глазгов, Шкотска  Енглеска 1–2 1–3 Пријатељска утакмица
2. 1. септембар 2017. ЛФФ Стадион, Виљнус, Литванија  Литванија 2–0 3–0 Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018
3. 8. јун 2019. Хемпден парк, Глазгов, Шкотска  Кипар 1–0 2–1 Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2020

Успеси[уреди | уреди извор]

Денди јунајтед

  • Финалисти шкотског купа: 2013–14.[45]

Хал Сити

  • Чемпионшип плеј-оф: 2016.[46]

Ливерпул

Лични

  • ПФА Шкотски Млади играч године: 2013–14.[12]
  • ПФА Шкотски Тим године: 2013–14.[14]
  • СПФЛ Играч месеца: новембар 2013.[10]
  • СПФЛ Играч месеца: септембар 2013.[10]
  • ПФА Тим године: 2018–19. Премијер лиге[48]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Squads for 2017/18 Premier League confirmed”. Premier League. 1. 9. 2017. Приступљено 9. 9. 2017. 
  2. ^ „Dundee United starlet Andy Roberston: Celtic made a small blunder the day they let me go”. Daily Record. 7. 12. 2013. Приступљено 25. 7. 2014. 
  3. ^ „Ramsdens Cup: Berwick Rangers 2–2 Queen's Park (aet, 2–3 pens)”. BBC Sport. 28. 7. 2012. Приступљено 11. 6. 2015. 
  4. ^ „Dundee Utd sign Queen's Park's Robertson and Connolly”. BBC Sport. 3. 6. 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  5. ^ „Barry Douglas joins United”. Dundee United F.C. 21. 6. 2010. Приступљено 9. 1. 2019. 
  6. ^ „£300k Robertson boost a cut above for Queen's Park”. The Herald. 27. 7. 2014. Приступљено 9. 1. 2019. 
  7. ^ „Dundee United 2–2 Motherwell”. BBC Sport. 22. 9. 2013. Приступљено 23. 9. 2013. 
  8. ^ „Dundee Utd 2–2 Motherwell: Ainsworth stuns Utd”. The Scotsman. 22. 9. 2013. Приступљено 5. 8. 2014. 
  9. ^ „Dundee secure Robertson extension”. Dundee United F.C. 4. 10. 2013. Приступљено 5. 8. 2014. 
  10. ^ а б в „Dundee United defender wins player award”. Evening Telegraph. 7. 12. 2013. Приступљено 24. 11. 2014. 
  11. ^ Wilson, Richard (12. 4. 2014). „Rangers 1–3 Dundee United”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2014. 
  12. ^ а б „Three Celtic players make player of year shortlist”. BBC Sport. 17. 4. 2014. Приступљено 24. 4. 2014. 
  13. ^ „Andrew Robertson: Dundee United defender wins PFA prize”. BBC Sport. 27. 4. 2014. Приступљено 17. 5. 2014. 
  14. ^ а б „Celtic and Dundee United trios in SPFL Premiership team of year”. BBC Sport. 18. 4. 2014. Приступљено 24. 4. 2014. 
  15. ^ Spence, Jim (24. 7. 2014). „Andrew Robertson: Dundee United agree fee with Hull City”. BBC Sport. Приступљено 24. 7. 2014. 
  16. ^ „Andrew Robertson completes transfer from Dundee United to Hull”. STV Sport. 29. 7. 2014. Архивирано из оригинала 30. 07. 2014. г. Приступљено 20. 7. 2014. 
  17. ^ Mokbel, Sami (16. 8. 2014). „QPR 0–1 Hull City: Charlie Austin rues penalty miss as James Chester beats Rio Ferdinand to the ball to head home winner”. Daily Mail. Приступљено 16. 8. 2014. 
  18. ^ Robertson, Neil (17. 9. 2014). „Andrew Robertson named Hull City's player of the month”. The Courier (Dundee). Приступљено 24. 11. 2014. 
  19. ^ „Brentford 0–2 Hull”. BBC Sport. 3. 11. 2015. Приступљено 4. 11. 2015. 
  20. ^ Williams, Adam (28. 5. 2016). „Hull City 1–0 Sheffield Wednesday”. BBC Sport. Приступљено 22. 12. 2017. 
  21. ^ „Andrew Robertson: Liverpool sign defender from Hull City for £10m”. BBC Sport. 21. 7. 2017. Приступљено 21. 7. 2017. 
  22. ^ „Liverpool FC complete Andy Robertson signing”. Liverpool FC. 21. 7. 2017. Приступљено 21. 7. 2017. 
  23. ^ Gorst, Paul (19. 8. 2017). „Robertson thanks Liverpool fans after impressing on Reds debut”. liverpoolecho. Приступљено 31. 8. 2017. 
  24. ^ Jones, Paul (16. 1. 2018). „Klopp's patience was key for Andy Robertson and Alex Oxlade-Chamberlain”. Liverpool Echo. Приступљено 22. 1. 2018. 
  25. ^ Jennings, Patrick (13. 5. 2018). „Salah breaks record as Liverpool secure top four spot”. BBC Sport. Приступљено 13. 5. 2018. 
  26. ^ а б „Andy Robertson: Liverpool & Scotland defender signs new contract until 2024”. BBC Sport. 17. 1. 2019. Приступљено 18. 1. 2019. 
  27. ^ Marshall-Bailey-LE, Tom (19. 1. 2019). „Andy Robertson labelled the best left-back in the Premier League”. liverpoolecho. Приступљено 20. 3. 2019. 
  28. ^ „Scotland and Liverpool ace Andy Robertson 'best left-back in the world' says Neville”. www.scotsman.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2019. 
  29. ^ „PFA Premier League Team of the Year”. The Player's Football Association. 25. 4. 2019. Приступљено 25. 4. 2019. 
  30. ^ „Billy Stark names Scotland Under-21 squad for Euro 2015 ties”. BBC Sport. 1. 10. 2013. 
  31. ^ „Under-21 – Andrew Robertson – UEFA”. 
  32. ^ „Scotland U21s include Andy Robertson for Ukraine match”. BBC Sport. 2. 11. 2015. Приступљено 4. 11. 2015. 
  33. ^ а б „Scott Brown late show gives Scotland impressive win over Poland in Warsaw”. The Guardian. 5. 3. 2014. Приступљено 24. 7. 2014. 
  34. ^ Campbell, Andy (28. 5. 2014). „Nigeria 2–2 Scotland”. BBC Sport. Приступљено 24. 7. 2014. „Scotland's new-look back four, which included Dundee United's Andrew Robertson making his first international start, found themselves under pressure when they conceded possession to Uchebo but Allan McGregor saved the shot.” 
  35. ^ а б „Scotland 1 – 3 England”. BBC Sport. 18. 11. 2014. Приступљено 20. 11. 2014. 
  36. ^ Shaw, Chris (3. 9. 2018). „Andy Robertson appointed new Scotland captain”. Liverpool FC. Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 3. 9. 2018. 
  37. ^ „Andy Robertson: Kieran Tierney and I are 'both out of position'”. BBC Sport. 12. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2018. 
  38. ^ „Scotland and Liverpool ace Andy Robertson 'best left-back in the world' says Neville”. www.scotsman.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 4. 2019. 
  39. ^ McCoid, Sophie (4. 8. 2017). „Meet the new Everton and Liverpool WAGS”. Liverpool Echo. Приступљено 4. 9. 2018. „...his girlfriend Rachel Roberts is due to give birth to the couple's first child.” 
  40. ^ McDermott, Scott (1. 9. 2017). „Andy Robertson reveals Liverpool icon Kenny Dalglish told him he's got his back”. Daily Record. Приступљено 8. 9. 2017. 
  41. ^ Pearce, James (13. 1. 2019). „Liverpool victory was perfect end to special week for Andy Robertson”. Liverpool Echo. Приступљено 22. 1. 2019. 
  42. ^ „Andrew Robertson gifts Liverpool top to young fan for making foodbank donation”. BBC Sport. 8. 3. 2018. Приступљено 9. 3. 2018. 
  43. ^ а б в г д ђ е „A. Robertson”. Soccerway. Приступљено 24. 11. 2014. 
  44. ^ Andrew Robertson на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  45. ^ Wilson, Richard (17. 5. 2014). „St Johnstone 2–0 Dundee United”. BBC Sport. Приступљено 23. 12. 2018. 
  46. ^ Williams, Adam (28. 5. 2016). „Hull City 1–0 Sheffield Wednesday”. BBC Sport. Приступљено 5. 6. 2016. 
  47. ^ McNulty, Phil (26. 5. 2018). „Real Madrid 3–1 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 27. 5. 2018. 
  48. ^ „PFA Team of the Year: Paul Pogba, Raheem Sterling and Sadio Mane included in side”. BBC Sport. 25. 4. 2019. Приступљено 25. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ендру_Робертсон&oldid=27423438”