Ентеоген

С Википедије, слободне енциклопедије
text
Процветали Сан Педро, ентеогенски кактус који се користио више од 3.000 година.[1] Данас се највећи део мескалина не екстрактује из малих и рањивих Пејотија[2], већ из кактуса као што је Сан Педро.
 Мескалин синтетисан у лабораторији. Мескалин је прва психоделична субстанца која је екстрактована и изолована из Пејотија.[3]

Ентеоген ("генерисање божанског у себи")[4] је хемијска супстанца која се користи у религијском, шаманском или духовном контексту[5] који обично укључује психолошке или физиолошке промене.

Ентеогени су се користили као додатак многим обичајима чији је циљ био постизање трансцеденције, као што су медитација, јога, молитва, психоделична уметност, појање и различити облици музике. Они су се током историје такође користили у традиционалној медицини у виду психоделичне терапије.

Ентеогени су се користили у ритуалном контексту више хиљада година. Њихов религијски значај је такође добро успостављен у антрополошком и модерном контексту. Примери традиционалних ентеогена укључуј праве психоделике као што су Пејоти кактус,  псилоцибинске гљиве и ајахуаска, затим дисоцијативне психоделике као што је Tabernanthe iboga, атипичне психоделике као што је Salvia divinorum,  квази-психоделике као што је канабис и делиријанте као што је гљива мухара (Amanita muscaria). Главни традиционални начин уношења ентеогена јесте оралним путем.

Са појавом органске хемије настале су и многе синтетичке дроге са сличним психоактивним особинама, од којих су многе изведене од горе споменутих биљака. Многе чисте активне субстанце са психоактивним особинама су изоловане из дотичних организама и хемијски синтетизоване, ту спадају мескалин, псилоцибин, ДМТ, салвинорin А, ибогаин, ергин и мусцимол. Полусинтетичке дроге (нпр. ЛСД кога користи Neo-American Church) и синтетичке дроге (нпр. ДПТ кога користи Temple of the True Inner Light и 2Ц-Б кога користи Sangoma) су такође развијене. Кнабис је најраспрострањенија психоделична дрога на свету, мада је прецизније окарактерисати га као квази-психоделичну дрогу јер његови ефекат изоставља уобичајени халуциногени и цогнитивни ефекат који је присутан код традиционалних психоделика.

Шире гледано, израз ентеоген се односи на било коју психоактивну супстанцу која се користи због својих религиозних или духовних ефеката, било у формалној религиозној или у традиционалној пракси. Ова терминологија се често користи како бих разликовали рекреативни начин употребе од горенаведеног начина употребе истих дрога. Студије као што су експеримент Марш катедрале Тимоти Лирија и студија силоцибина у Џон Хопкинсу Роналда Грифитса су докуметовале извештаје о мистичним/духовним/религијским искуствима учесника експеримената којима су даване психоактивне дроге у кнтролисаним условима. Данас, истраживања која су у току су ограничена због распрострањене забране употребе дрога. Међутим неке земље имају легислације које дозвољавају традиционално коришћење ентеогена.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Неологизам ентеоген је исковала група етноботаниста и научника из области митологије (Карл А. П. Рук, Џереми Бигвуд, Дени Стаплс, Ричард Еванс Шултес, Џонатан От и Р. Гордон Васон) 1979. године. Термин је изведен од две старогрчке речи ἔνθεος (entheos) и γενέσθαι (genesthai). Придев entheos се преводи на Српски као "испуњен богом, инспирисан, поседнут" и то је корен речи "ентузијазам". Грци су га користили као похвални термин за песнике и друге уметнике. Genesthai знчи "остварити се, настати". Према томе, ентеоген је дрога изазива да појединац постане инспирисан, односно да искуси осећања инспирације, обично у религиозном или "духовном" контексту.

Термин ентеоген је скован како би заменио термине халуциноген и психоделик. Термин халуциноген је пупуларизован у књизи Врата перцепције Олдус Хакслија у којој говори о својим искуствима са мескалином, објављеном 1954. године. Док је термин психоделик, који је Грчки неологизам за "манифестација ума", сковао психијатар Хемфри Озмонд; Хаксли је био волунтер у експериментима са мескалином које је вршио Озмонд.

Рук ет ал. је сматрао да термин халуциноген неприкладан због свог етимолошког односа са речина које се односе на делиријум и лудило. Термин психоделик је такође био проблематичан због звучне сличности са речима које се односе на психозу, као и због чињенице да се постао неповратно асоциран са разним конотацијама које су обележиле поп културу шездесетих. У модерној употреби термин ентеоген се може користити и као синоним за горенаведене термине или као контраст са рекреативном употребом истих дрога. Значење термина ентеоген је формално дефинисао Рук ет ал.

Ентеогени[уреди | уреди извор]

text
Процветали Сан Педро, ентеогенски кактус који се користио више од 3.000 година.[1] Данас се највећи део мескалина не екстрактује из малих и рањивих Пејотија[2], већ из кактуса као што је Сан Педро.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Rudgley, Richard. „The Encyclopedia of Psychoactive Substances”. www.mescaline.com. Приступљено 21. 5. 2015. 
  2. ^ а б Lophophora williamsii
  3. ^ http://mescaline.com/exp/
  4. ^ „Entheogen”. dictionary.com. Приступљено 13. 3. 2012. 
  5. ^ „Brazilian Archives of Biology and Technology - Jurema-Preta (Mimosa tenuiflora [Willd.] Poir.): a review of its traditional use, phytochemistry and pharmacology”. scielo.br. Приступљено 14. 1. 2009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]