Епархија осјечкопољска и барањска

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархија осјечкопољска и барањска
Српска православна црква
Основни подаци
СједиштеДаљ
ДржаваХрватска Хрватска
Основана18. вијек.
Број намјесништава4
Број манастира1
www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr
Архијереј
АрхијерејХерувим (Ђермановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ осјечкопољски и барањски

Епархија осјечкопољска и барањска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Херувим (Ђермановић), а сједиште епархије се налази у Даљу гдје је и Саборна црква.

Историја[уреди | уреди извор]

Осјечко поље је назив с почетка 18. вијека за подручје које је обухватало сав крај око града Осијека, тачније међурјечја доњег тока Драве, Дунава и практично цијелога тока ријеке Вуке. Прво помињање забиљежено је на сабору у манастиру Крушедолу (1710) на коме је епископ Софроније изабран за врховног митрополита Срба под хабзбуршком влашћу, а подручје „осјечког поља“ дато је на старање новоизабраном епископу Никанору (Мелентијевићу), као епископу „мохачком, сигетском и осјечкопољском“. Осјечкопољска епархија постоји као самостална све до 1758. када је припојена Архидијецези карловачкој (сремској).

Све до 1991. Осјечкопољска епархија је била дио Сремске епархије. Затим, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 22. маја 1991. васпоставио и обновио Осјечкопољску епархију и истој придружио цијелу Барању, тако да добија данашњи назив — Осјечкопољска и барањска епархија. Сутрадан, 23. маја, Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао архимандрита Лукијана (Владулова), настојатеља манастира Бођани.[1][2]

Сједиште епископа данас је у вароши Даљу, гдје се налази некадашња љетна резиденција српских патријараха (некадашњи „Патријаршијски спахилук у Даљу“).

Намјесништва[уреди | уреди извор]

Владичанство осјечкопољско и барањско има четири архијерејска намјесништва. У њима активно служи 39 свештеника, 5 ђакона и 3 монаха. Епархија има један манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице, а налази се у Даљској Планини.

Архијерејска намјесништва су:

  • Осјечко,
  • Вуковарско
  • Барањско и
  • Боровско

Епископи[уреди | уреди извор]

Као самостална епархија остала је до 1733. године када је укинута. Њен угарски део придружен је Будимској епархији, а славонски део Сремској архидијацези. Међутим, већ Патријарх Арсеније Четврти (Јовановић) предао је Епархију осјечкопољску на духовно старање, 1746. године, своме епископу Јовану (Георгијевићу).

Убрзо, после избора новог митрополита 1748. године, Архијерејски синод придружио је Осјечкопољску епархију поново Славонско-пакрачкој. Од 1758. године Епархија осјечкопољска дефинитивно је дошла у састав Сремске дијацезе, у чијем саставу остала до 1991. године.

Манастири[уреди | уреди извор]

  1. Манастир Брана
  2. Даљ Планина

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]