Епитаф

С Википедије, слободне енциклопедије
Староримски епитаф из Горње Мезије(201–300).
Зејтинлик, стихове саставио Војислав Илић Млађи

Епитаф (грч. ἐπιτάφιος епитафос „погребна бесједа” од ἐπί епи „изнад” и τάφος тафос „гроб”)[1][2] кратак је текст у част преминуле особе. Строго говорећи, епитаф се односи на текст који је уписан на споменик или плочу, али се може такође користити и у фигуративном значењу.[1] Неки епитафи су одређени од самих особа прије смрти, док су друге одабрали одговорни за сахрану.

Епитаф често има филозофски или дидактички карактер, а понекад је писан и у шаљивом тону.[1]

Епитаф може бити написан у прози или у стиху поеме; пјесници су познати по компоновању својих епитафа прије смрти, као што је Вилијам Шекспир.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 179. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ „Online Etymology Dictionary: Epitaph”. Etymonline.com. Приступљено 18. 3. 2012. 
  3. ^ Photograph of William Shakespear's grave, 3 June 2007