Еснафска кафана

С Википедије, слободне енциклопедије
Еснафска кафана
Информације
Локација угао Македонске и Дечанске улице
Статус завршена
Саграђена 19. век
Број спратова један спрат

Еснафска кафана се налазила у Београду, на углу Македонске и Дечанске улице, са непарне стране Македонске, у блоку према Цетињској улици.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Еснафска кафана једна је од најстарих кафана у Београду. Није познато када је саграђена и не може се пронаћи на списку кафана из 1860. године. Зграда кафане била је у власништву Милоша Жероње, а закупац дуги низ година био је Таса Македонац.[1] Ова кафана имала је и други назив "Дунђерско-јеснафска кафана". Тај назив добила је по томе што су ту рано ујутру долазили грађевински радници и друге занатлије, као и они којима је била потребна радна снага.[2] Ту су се уговарали послови и радници су одлазили на посао. То је, уствари, била еснафска берза рада београдских занатлија, посебно грађевинара.

Ова кафана била је стециште књижевника и уметника. Кафана је имала једну собу, у којој се, нарочито ноћу, дуги низ година окупљало душтво, чији је члан био и Ђура Јакшић. Овде је Ђура Јакшић написао своју познату песму "Падајте, браћо".[1]

Еснафкса кафана била је капија за Скадарлију кроз коју се у њу улазило и из ње излазило.

Године 1903. град је наредио да се Еснафска кафана сруши и све куће око ње због проширења Скадарске улице.[3]

Занимљивост[уреди | уреди извор]

Кафана је од свог постанка, па док се није срушила, радила непрекидно, дан и ноћ.[4] Никад се није затварала. У кафани си у свако доба дана могао да нађеш мизику, било да је она плех музика, виолинисти, тамбураши, свирачи на гуслама....[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ђурић-Замоло, Дивна. Хотели и кафане XIX века у Београду. Београд : Музеј града Београда, 1988. стр. 123. 
  2. ^ „Скадарлијске кафане којих више нема”. Храна, пиће, приче. Приступљено 24. 11. 2021. 
  3. ^ „Одлуке скупштине града”. Београдске општинске новине. број 9: стр.88. 02. 03. 1903. 
  4. ^ а б Петровић М., Милорад (26. 07. 1917). „У мом Београду - Скадарлија”. Београдске новине. број 203: стр. 1.