Црногорци у Републици Српској
| Укупна популација | |
|---|---|
| 1.116 (2013) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Бања Лука | 323(2013) |
| Требиње | 214(2013) |
| Фоча | 75(2013) |
| Источно Сарајево[а] | 57(2013) |
| Билећа | 53(2013) |
| Језици | |
| Српски језик Црногорски језик (99)[б] | |
| Религија | |
| Православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Срби | |
Етнички Црногорци у Републици Српској су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници црногорског народа. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, које је објавио Републички завод за статистику, на подручју Републике Српске живи 1116 етничких Црногораца.[1] Највећи део живи у градовима, као што су Бањалука и Требиње. Етнички Црногорци су једна од седамнаест службено признатих националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници у Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.
Етничке Црногорце у Републици Српској, који се сматрају посебном нацијом у односу на Србе, не треба мијешати са оним Србима у Републици Српској који су поријеклом са подручја Црне Горе (завичајни Црногорци).
Историја[уреди | уреди извор]
На просторима данашње Републике Српске, етнички Црногорци су први пут званично исказани као посебна национална категорија у време пописа становништва из 1948. године и од тада се појављују у свим наредним пописима становништва. Њихов број је знатно варирао, у складу са демографским кретањима. Највећи број етничких Црногораца се на територију данашње Републике Српске доселио у вријеме бивше СФРЈ, заједно са осталим досељеницима са подручја Црне Горе, који су у Босну и Херцеговину долазили у потрази за образовањем, послом и бољим условима живота. Најчешће су се настањивали у источним дјеловима данашње Републике Српске, односно на подручју данашњег града Требиње и општина Билећа, Гацко, Невесиње, Љубиње, Фоча и Чајниче, док се одређен број настанио и на подручју града Бања Луке. Према попису становништва из 1991. године, етнички Црногорци су по бројности били четврта народност (иза Муслимана, Срба и Хрвата) на територији цијеле Босне и Херцеговине, а самим тим и територије која данас припада Републици Српској.[2]
Етнички Црногорци су у Републици Српској постали национална мањина након распада бивше Југославије и настанка нових држава на простору некадашње заједничке државе.[3] Према резултатима пописа становништва из 2013. године, етнички Црногорци су трећа по бројности (1116) национална мањина у Републици Српској, иза Украјинаца (2197) и Рома (1974). Најприсутнији су у регији Херцеговине, гдје насељавају скоро све градове.[4]
Религија[уреди | уреди извор]
Етнички Црногорци у Републици Српској, као и већина њихових сународника у матичној држви и широм свијета, православне су вјероисповијести. Етнички Црногорци православне вјероисповијести на подручју Републике Српске припадају Српској православној цркви.
Удружења[уреди | уреди извор]
У Републици Српској постоји већи број удружења која окупљају етничке Црногорце, као и поштоваоце црногорске историје и културе. Ова удружења сарађују са локалним и државним органима Републике Српске, а многа од њих такође сарађују и са одговарајућим службама Црне Горе, првенствено са онима које су надлежне за црногорску дијаспору.[5] У Републици Српској дјелују сљедећа удружења етничких Црногораца:[6]
- Удружење Црногораца у Републици Српској "Његош" Бања Лука,[7]
- Удружење Црногораца "Његош" Добој,[8]
- Удружење Црногораца у Херцеговини "Вук Мићуновић" Требиње,[9]
- Удружење Црногораца и пријатеља "Луча" Градишка,[10]
- Завичајно удружење Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" Требиње,[11]
- Удружење Црногораца и пријатеља Црне Горе "Ловћен" Бања Лука,[12]
Удружења своје активности обављају у сарадњи са савезима националних мањина на регионалном и републичком нивоу. У Републици Српској се сваке године, одржавају Дани црногорске културе, гдје се Црна Гора представља Републици Српској, кроз своју историју, културу и умјетност.[13]
Завичајно удружење етничких Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" (Требиње) је током фебруара мјесеца 2016. године у Требињу, организовало Вече Даниловграда.[14] У јуну мјесецу 2015. године Удружење „Луча“ из Градишке је узело учешће на годишњој Скупштини Европске дијаспоре Црне Горе одржаној у Подгорици. На Скупштини је учествовало тридест и једно удружење Црногораца из Европе и једно Удружење Црногораца из Аустралије као гост.[15] У оквиру пројекта "Поштовање права црногорске националне мањине", у Требињу је током априла 2017. године одржан округли сто о положају етничких Црногораца у најјужнијем граду Српске, те промовисана црногорска традиционална јела. Овај пројекат је спровело најмасовније удружење етничких Црногораца у Републици Српској, „Вук Мићуновић“ са сједиштем у Требињу и пет подружница у Требињу, Билећи, Гацку, Фочи и Чајничу.[16]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 1.116 етничких Црногораца.[17] Спадају у ред најбројнијих мањинских народа у Републици Српској, и једни су од три народа чији број износи више од хиљаду припадника. Црногорци настањују сљедеће општине и градове:
| Црногорци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
| јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
| укупно | 1.116 | |||||
| Бања Лука | 323 | |||||
| Бијељина | 36 | |||||
| Билећа | 53 | |||||
| Братунац | 12 | |||||
| Брод | 2 | |||||
| Вишеград | 5 | |||||
| Власеница | 1 | |||||
| Гацко | 26 | |||||
| Градишка | 28 | |||||
| Дервента | 3 | |||||
| Добој | 48 | |||||
| Зворник | 8 | |||||
| Источна Илиџа | 10 | |||||
| Источно Ново Сарајево | 19 | |||||
| Калиновик | 6 | |||||
| Кнежево | 4 | |||||
| Козарска Дубица | 16 | |||||
| Костајница | 2 | |||||
| Котор Варош | 12 | |||||
| Лакташи | 16 | |||||
| Лопаре | 3 | |||||
| Љубиње | 5 | |||||
| Милићи | 2 | |||||
| Модрича | 17 | |||||
| Мркоњић Град | 5 | |||||
| Невесиње | 3 | |||||
| Нови Град | 10 | |||||
| Ново Горажде | 1 | |||||
| Оштра Лука | 1 | |||||
| Пале | 19 | |||||
| Петровац | 1 | |||||
| Петрово | 1 | |||||
| Приједор | 36 | |||||
| Прњавор | 20 | |||||
| Рогатица | 4 | |||||
| Рудо | 5 | |||||
| Соколац | 6 | |||||
| Србац | 9 | |||||
| Сребреница | 2 | |||||
| Теслић | 11 | |||||
| Требиње | 214 | |||||
| Трново | 3 | |||||
| Угљевик | 4 | |||||
| Фоча | 75 | |||||
| Хан Пијесак | 1 | |||||
| Чајниче | 9 | |||||
| Челинац | 5 | |||||
| Шамац | 9 | |||||
| Шековићи | 1 | |||||
| Шипово | 4 | |||||
Значајне личности[уреди | уреди извор]
- Игор Радојичић, градоначелник Бања Луке, изабран на локалним изборима 2016. године.[18]
- Милоје Делетић, делегат у трећем сазиву Вијећа народа Републике Српске из реда осталих народа.
- Раденко Рикић, делегат у четвртом сазиву Вијећа народа Републике Српске из реда осталих народа.
- Драгослав Медојевић, глумац Народног Позоришта Републике Срспске и актуелни предсједник Удружења Црногораца „Његош” Републике Српске.[19]
- Дејан Арсић, филмски и ТВ режисер.
- Милован Дробњак, тренер Кик-Бокс репрезентације БиХ.
- Антонио Поповић, новинар РТРС и рок музичар.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Град Источно Сарајево се састоји из општина: Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново.
- ^ Број становника Републике Српске којима је Црногорски језик, матерњи језик.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године: Етничка/национална припадност, вјероисповијест и матерњи језик
- ^ „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2017.
- ^ Извјештај 2015, стр. 13.
- ^ „Живот у сјени конститутивних народа: Црногорци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 19. 4. 2017.
- ^ „Crna Gora: Uprava za dijasporu: Adresar dijaspore”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2019. г. Приступљено 28. 02. 2019.
- ^ „Црногорци; Удружења”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 5. 4. 2017.
- ^ Udruženje Crnogoraca u Republici Srpskoj "Njegoš" Banja Luka
- ^ Udruženje Crnogoraca "Njegoš" Doboj
- ^ Udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Vuk Mićunović" Trebinje
- ^ Udruženje Crnogoraca i prijatelja "Luča" Gradiška
- ^ Zavičajno udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Petar Petrović Njegoš" Trebinje
- ^ Udruženje Crnogoraca i prijatelja Crne Gore "Lovćen" Banja Luka
- ^ „Сарадња у области културе приоритет”. Универзитет у Источном Сарајеву. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.
- ^ „Вече Даниловграда у Требињу”. Савез националних мањина Републике Српске. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.
- ^ Ријеч 2016, стр. 46.
- ^ „Требиње: Округли сто о положају Црногораца”. РТРС. Приступљено 19. 4. 2017.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ „Радојичић: Чешљају све моје до четвртог колена”. Вечерње новости. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Удружење Црногораца „Његош” Републике Српске”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 10. 4. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Vijeće nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine (2015). Izvještaj Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine o položaju nacionalnih manjina 2010-2015.
- Savez nacionalnih manjina Republike Srpske (2016). „Uvodna riječ” (PDF). Riječ nacionalnih manjina. 1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Савез националних мањина Републике Српске: Црногорци
- Crna Gora: Uprava za dijasporu: Adresar dijaspore
- Udruženje Crnogoraca u Republici Srpskoj "Njegoš" Banja Luka
- Udruženje Crnogoraca "Njegoš" Doboj
- Udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Vuk Mićunović" Trebinje
- Udruženje Crnogoraca i prijatelja "Luča" Gradiška Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2020)
- Zavičajno udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Petar Petrović Njegoš" Trebinje
- Udruženje Crnogoraca i prijatelja Crne Gore "Lovćen" Banja Luka
- Емисија о Црногорцима у Републици Српској
- Прилог о Црногорцима у Босни и Херцеговини
- Srbija Danas (2018): Milo "rovari" po Republici Srpskoj! Dodik otkriva tajni plan Crnogoraca: Hoće da nam otmu teritoriju!
| Националне мањине Са признатим мањинским статусом |
|  | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Други народи Без признатог мањинског статуса |
| ||||||
| |||||||
