Етнологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска народна ношња из 19. века

Етнологија (Грчки: ἔθνος, ethnos са значењем 'нација')[1] наука је о пореклу, друштвеној организацији, начину живота, веровањима и обичајима различитих, друштвених заједница.[2] Део етнологије који се бави искључиво дескрипцијом материјалне и духовне културе (језик, обреди, вредности, веровања итд.) назива се етнографијом. Етнологија настоји и да објасни структуру и функцију друштвених и културних институција, као и мишљења, да одгонетне смисао различитих уметничких творевина, табуа, ритуала, правила понашања и ирационалних уверења.

Научна дисциплина[уреди | уреди извор]

Адам Франтишек Колар, 1779

У поређењу са етнографијом, проучавањем појединачних група кроз директан контакт са културом, етнологија узима истраживање које су етнографи саставили, а затим упоређује и супротставља различите културе.

Термин етнологија приписује се Адаму Колару (1718-1783) који га је користио и дефинисао у својој књизи Historiae ivrisqve pvblici Regni Vngariae amoenitates објављеној у Бечу 1783.[3] као: „наука о нацијама и људима“., то проучавање учених људи у којем се они испитују о пореклу, језицима, обичајима и установама разних народа, и на крају о отаџбини и древним седиштима, да би могли боље да суде о нацијама и народима у њиховом времену. ” [4]

Коларово интересовање за језичку и културну разноликост изазвала је ситуација у његовој матичној мултиетничкој и вишејезичкој Краљевини Мађарској због његових корена међу Словацима, као и промене које су почеле да настају након постепеног повлачења Отоманског царства у удаљеније земље Балкана.[5]

Међу циљевима етнологије били су реконструкција људске историје и формулисање културних инваријанти, као што су табу инцеста и промена културе, и формулисање генерализација о „људској природи“, концепту који је критикован од 19. века. од стране разних филозофа ( Хегел, Маркс, итд. ). У неким деловима света, етнологија се развијала независним путевима истраживања и педагошке доктрине, при чему је културна антропологија постала доминантна, посебно у Сједињеним Америчким Државама, а социјална антропологија у Великој Британији. Разлика између ова три појма је све нејаснија. Етнологија се сматра академским пољем од касног 18. века, посебно у Европи, а понекад је замишљена као било која компаративна студија људских група.

Клод Леви-Строс

Истраживање Америке у 15. веку од стране европских истраживача имало је важну улогу у формулисању нових појмова Окцидента ( западног света ), као што је појам „ Другог “. Овај израз је коришћен у спрези са „дивљацима“, који су или били виђени као брутални варвари, или алтернативно, као „ племенити дивљак “. Дакле, цивилизација је на дуалистички начин била супротстављена варварству, класичној опозицији која конституише још чешће заједнички етноцентризам . Напредак етнологије, на пример са структурном антропологијом Клода Леви-Строса, довео је до критике концепција линеарног напретка, или псеудо-опозиције између „друштва са историјом“ и „друштва без историје“, за које се сматрало да сувише зависе од ограничени поглед на историју конституисану акумулативним растом.

Леви-Строс је често спомињао Монтењов есеј о канибализму као рани пример етнологије. Леви-Строс је имао за циљ, кроз структурални метод, да открије универзалне инваријанте у људском друштву, међу којима је сматрао да је главна табу инцеста . Међутим, тврдње о таквом културном универзализму критиковали су различити друштвени мислиоци 19. и 20. века, укључујући Маркса, Ничеа, Фукоа, Дериду, Алтисера и Делеза.

Етноцентризам[уреди | уреди извор]

У друштвеним наукама, етноцентризам значи судити о другој култури на основу стандарда сопствене културе уместо стандарда друге посебне културе.[6] Када људи користе сопствену културу као параметар за мерење других култура, често су склони да мисле да је њихова култура супериорна и виде друге културе као инфериорне и бизарне. Етноцентризам се може објаснити на различитим нивоима анализе. На пример, на међугрупном нивоу, овај термин се посматра као последица сукоба између група; док на индивидуалном нивоу, кохезија унутар групе и непријатељство ван групе могу објаснити особине личности.[7] Такође, етноцентризам може помоћи да се објасни конструкција идентитета. Етноцентризам може објаснити основу нечијег идентитета искључивањем ван групе која је мета етноцентричних осећања и која се користи као начин разликовања од других група које могу бити мање или више толерантне.[8] Ова пракса у друштвеним интеракцијама ствара друштвене границе, такве границе дефинишу и цртају симболичке границе групе са којом неко жели да буде повезан или којој припада.[8] На овај начин, етноцентризам је термин који није ограничен само на антропологију, већ се може применити и на друге области друштвених наука као што су социологија или психологија. Етноцентризам може бити посебно појачан у присуству међуетничке конкуренције или непријатељства.[9] С друге стране, етноцентризам може негативно утицати на учинак радника у иностранству.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ethno-”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2013. 
  2. ^ „ethnology”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2013. 
  3. ^ Zmago Šmitek and Božidar Jezernik, "The anthropological tradition in Slovenia." In: Han F. Vermeulen and Arturo Alvarez Roldán, eds. Fieldwork and Footnotes: Studies in the History of European Anthropology. 1995.
  4. ^ Kollár, Adam František − Historiae jurisque publici regni Ungariae amoenitates, I-II. Vienna., 1783
  5. ^ Gheorghiţă Geană, "Discovering the whole of humankind: the genesis of anthropology through the Hegelian looking-glass." In: Han F. Vermeulen and Arturo Alvarez Roldán, eds. Fieldwork and Footnotes: Studies in the History of European Anthropology. 1995.
  6. ^ Miller, Barbara (2013). Cultural Anthropology. Pearson. стр. 23. ISBN 9780205260010. 
  7. ^ Öğretir, Ayşe Dilek (2008). „The Study Of Ethnocentrism, Stereotype And Prejudice: Psycho-Analytical And Psycho-Dynamic Theories”. Journal of Qafqaz University. 24: 237 — преко ResearchGate. 
  8. ^ а б Elchardus, Mark; Siongers, Jessy (2007). „Ethnocentrism, taste and symbolic boundaries”. Poetics. 35 (4–5): 215—238. doi:10.1016/j.poetic.2007.09.002 — преко Elseiver Science Direct. 
  9. ^ Cashdan, Elizabeth (2001-12-01). „Ethnocentrism and Xenophobia: A Cross‐Cultural Study”. Current Anthropology. 42 (5): 760—765. ISSN 0011-3204. S2CID 142684490. doi:10.1086/323821. 
  10. ^ Caligiuri, Paula; Baytalskaya, Nataliya; Lazarova, Mila B (2016-01-01). „Cultural humility and low ethnocentrism as facilitators of expatriate performance”. Journal of Global Mobility. 4 (1): 4—17. ISSN 2049-8799. doi:10.1108/JGM-03-2015-0007. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]