Железнички музеј узаног колосека

Железнички музеј узаног колосека
Железнички музеј узаног колосека
	Железнички музеј - Одсек пруга узаног колосека Пожега Požega
	Локација на мапи Србије
Оснивање	12. априла 1990.
Локација	Пожега; Србија
Координате	43° 50′ 32″ С; 20° 01′ 38″ И / 43.842285° С; 20.027356° И
Број предмета	500 експоната
Оснивач	Стојан Стаматовић

Железнички музеј узаног колосека смештен је у поред железничке станице у Пожеги и саставни је део Железничког музеја чије је седиште у Београду. У њему се налазе експонати који потичу искључиво из времена када је постојао систем пруга уског колосека на простору Србије и БиХ. Музеј је отворен 12. априла 1990. године, а основао га је Стојан Стаматовић (1924—1989) који је обилазио напуштене пруге, објекте и отпаде и марљиво сакупљао музејске експонате.

Садржај музеја[уреди | уреди извор]

На уређеној површини од око 1,5ha налази се више од 500 оригиналних експоната узаног колосека (0,60, 0,75 и 1m), који представљају део историјског и техничког развоја српских, али и пруга бивших југословенских република. У поставци музеја изложено је 8 парних локомотива и то:

две локомотиве за колосек 0.60м :"Милан" из 1882. године и „Костолац” из 1916. године
шест локомотива за колосек 0.76м: "Рама" (1873. год.), 73-002 (с тендром из 1907. год.), 82-007 (из 1911. год.), 83-037 (с тендером из 1929. год.), 83-062 (локомотива "Партизанског оклопног воза из 1941. год." из 1923/24.) и 92-043 (с тендером, из 1922. год.).^[1]

Дислоцирани, експонати овог музеја су и две парне локомотиве пребачене су у Музејско-туристички комплекс „Шарганска осмица” – парна локомотива „Шкода” серије 25-27 и парна локомотива серије ЈЏ/ЈЖ 83/173.

У поставци музеја су и 17 вагона-кола: салон цара Франца Јозефа Првог из 1897. године (за колосек 1.00 м), двоја путничка кола серије Енк 4200 и Цлс 3597(за колосек 0,76 м), двоја службена кола серије Де 5365 и Де 5613, двоја теретна отворена кола серије Кц 55745 и Кц 701630-прототип, пет затворених теретних кола Гзг 40143, Г 40137, Гц 41104, Гц 41731, Гц 41762, двоја кола "Партизанског оклопног воза из 1941" серија Гац 41685 и Јц 46570, једна казанска кола-цистерна серије Р 84702 и двоја специјална помоћна кола серије Уе 83201(за спавање) и У 84150 (радионица).

Поставку музеја чине и четири станична колосека укупне дужине 645 метара, сигнално-сигурносна средства и уређаји, окретница и колска вага, као и специјална железничка возила: снежна радилица, дресина пумпалица и три ножне дресине (четвороциклин), као и снежно гротло са локомотиве серије ЈЏ/ЈЖ 83-173, колица са механизмом и сајлом за хладно повлачење локомотива, пружна радничка колица, механизам за савијање шина и два водонапојника.^[2]

Парне локомотиве у музеју[уреди | уреди извор]

У Пожеги се може видети и локомотива “Костолац”, специфична парњача коју су због два димњака назвали “Двоглава аждаја”, а произведена је у Филадефији. Познатија парна локомотива је "Рама", а направљена је једна слична њој названа по краљевој супрузи, назвали “Наталија” која је на крају завршила у старом гвожђу.

Међу десетак вагона налазе се теретни и блиндирани, али и салон-вагон престолонаследника Франца Јозефа из 1897. године, који је с тапетама био синоним за луксуз. Поред локомотива, занимљиви су и складиште, пружни прелаз, окретница, сигнал и скретница. Некима се највише допадну стара чекаоница и шалтер за продају карата с „штампачем карата“, док се други одушеве предметима који су припадали железничарима: капа, фењер, сат, карта, радни сто, књига, телефон и слично.^[3]

У Железничком музеју још се чува један од светских раритета парна локомотива “Рама” произведена далеке 1873. у немачкој фабрици „Краус” у Минхену. Спада у групу најстаријих босанскохерцеговачких локомотива и претпоставља се да је она довукла први свечани воз у Сарајево. Ту се чува и локомотива “Краљ Србије” која се још назива и “Милан” по српском суверену Милану Обреновићу, а то је прва парна локомотива која је израђена на Балкану. Направљена је ручно у браварској радионици рудника Мајданпек 1882, само су точкови и осовине набављени из Енглеске, али се није могла похвалити великом брзином ишла је свега 20 километара на сат.