Желехов

Желехов
пољ. *Żelechów*
Желехов; пољ. Żelechów
	Парохијска црква у граду
	Грб
Административни подаци
Држава	Пољска
Војводство	Војводство мазовско
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	4.152
— густина	342,29 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	51° 48′ С; 21° 54′ И / 51.8° С; 21.9° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	170 m
Површина	12,13 km2
	Желехов Желехов на карти Пољске
Остали подаци
Градоначелник	Мирослава Мишкурка
Поштански број	08-430
Позивни број	25
Регистарска ознака	WG

Желехов (пољ. Żelechów, IPA: ʐɛ'lɛxuf) град је у источној Пољској, у Мазовском војводству. Припада повјату гарволињском (powiat garwoliński) и седиште је општине Желехов. Од 1975. до 1998. године град је административно припадао Сједлецком војводству (województwo siedleckie). По подацима из 2005. године у Желехову је живело 4.029 становника. Овај град је удаљен 52 km од Сједлица, 85 km од Варшаве и 85 km од Лублина. Град је локални центар образовања у коме се налази пар средњих школа. Такође је и локални економски центар у коме становници околних насеља налазе посао и центар за трговину.

Историја Желехова траје преко 700 година. Од 1447. године Желехов има статус града, а од тада у граду постоји вашар сваког уторка. До Другог светског рата Желехов је био град који су углавном насељавали Јевреји.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Административно Желехов припада Мазовском војводству. Од 1975. до 1998. године град је административно припадао Сједлецком војводству, док се до 1939. године налазио у војводству Лублин. У црквеној администрацији Желехов припада Сједлецкој дијацези. Налази се на Желеховској висији, која је део Јужноподласке низије (Nizina Południowopodlaska). Желехов је насеље које се налази на тромеђи историјско-географских целина: Мазовше (Mazowsze), Лубелшчизна (Lubelszczyzna)и Подласје (Podlasie).

Желехов се налази на валовитом терену који је настао радом ледника. Овај терен је прекривен углавноп пољима и ређе шумама. Насеље се налази у близини извора реке Вилга (Wilga). Град се налази на надморској висини од 160 m (у близини речице која кроз њега протиче) до преко 195 m.

Структура површине[уреди | уреди извор]

Површина града је 1.214 ha (12,14 km²). Административне границе прелазе део који је густо насељен тако да већину градске површине предствља пољопривредно земљиште (945 ha, 77,8%), 43 ha (3,6%) су шуме, а 226 ha (18,6%) изграђени и неискоришћени терени.

Делови града[уреди | уреди извор]

Званично град није подељен, међутим на мапама се могу пронаћи следећи делови града:

Остров (Ostrów) - насеље код пута за Гарволин (Garwolin).
Кламка (Klamka) - заселак на путу за Луков (Łuków).
Летњиско (Letnisko ) или Варда (Warda) - заселак на путу за Рики (Ryki) у близини желаховске шуме.
Источна Ксјенжизна (Księżyzna Wschodnia) - део града између путева за Луков и Закжовек (Zakrzówek ).
Јужна Ксјенжизна (Księżyzna Południowa)- део града око улица Рејмонта (Reymonta) и Хлопицкјего (Chłopickiego).
PGR - насеље које се састоји из бивше Државне пољопривредне задруге (Państwowe Gospodarstwo Rolne).

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1995.	2000.	2005.	2012.
3.759	4.015	4.029	4.152

Желехов је град који се налази на 65. месту у Мазовском војводству по броју становника (од укупно 85 градова). Он је најмањи град у гарволињском повјату.

Детаљни подаци из 2005. године

Опис	Укупно		Жене		Мушкарци
јединица	људи	%	људи	%	људи	%
становништво	4 029	100	2 064	51,1	1 965	48,9
густина насељености (становника/km²)	331		169,6		161,4

	необразовано	основни	стручно	средење	вечерње школе	више
Образовање подаци из списа "Narodowy Spis Powszechny 2002
становника	146	1 143	796	810	152	271
проценат становника	3,6	28,1	18,9	19,9	3,7	6,7
жена	89	600	312	436	107	178
мушкараца	57	543	484	374	45	93

Године 2005. 25,2% становништва је било младо, 62,6% у средњем добу и 12,1% старо. Тада је рођено 45 људи, а умрло је 49. Сем Пољака који чине апсолутну већину у Желехову живе и Роми.

Промена броја становника по Главном статистичком заводу (Główny Urząd Statystyczny)

Датум	Број становника
30. јуна 1995.	3 739
30. јуна 1996.	3 782
30. јуна 1997.	3 773
30. јуна 1998.	3 954
30. јуна 1999.	3 973
30. јуна 2000.	4 003
30. јуна 2001.	3 995
30. јуна 2002.	4 010
30. јуна 2003.	4 030
30. јуна 2004.	4 055
30. јуна 2005.	4 051

Датум	Број становника
31. децембра 1995.	3 759
31. децембра 1996.	3 793
31. децембра 1997.	3 753
31. децембра 1998.	3 954
31. децембра 1999.	4 011
31. децембра 2000.	4 015
31. децембра 2001.	4 013
31. децембра 2002.	4 028
31. децембра 2003.	4 049
31. децембра 2004.	4 062
31. децембра 2005.	4 029

Заштита природе[уреди | уреди извор]

У близини бране налази се биолошки пречишћивач отпадних вода који може очистити 200 m³/дневно (довољно за 16.300 људи). Године 2005. пречишћивач је радио само за 3.280 становника. Ово се дешава јер канализација још увек није дошла до свих домаћинстава. У Желехову се такође налази омањи пречишћивач индустријских вода. Од 142,5*10⁶m³ отпадних вода које су дошле до пречишћивача 92*10⁶m³ је очишћено, а 50,5*10⁶m³ је испуштено у водотокове. Сав комунални отпад, укупне масе 640 тона (од чега скоро 450 тона потиче из домаћинстава), се складишти на депонији која се налази одмах до граница града.

Привреда[уреди | уреди извор]

Желехов је услужни центар пољопривредног региона. У самом граду налази се преко 300 индивидуалних пољопривредних газдинстава. Већина од 357 (2005) регистрованих фирми су мале услужне, трговачке или фирме које делују у сектору грађевине. Постоје 22 фирме које припадају јавном сектору.

Индустрија[уреди | уреди извор]

Једно од најважнијих индустријских предузећа је Варињски Желехов (Waryński Żelechów). Такође је значајна фирма Лемет (Lemet). Постоје и предузећа Пјехур (Piechur) и Когер (Koger) која производе обућу. Сем тога уграду се налазе прехрамбена и текстилна индустрија.

Трговина[уреди | уреди извор]

У Желехову постоји доста продавница.

Уторцима, у јутарњим часовима и Желехову траје бувљак који има петстогодишњу традицију. Приходи од трговине 2005. године су износили око 72.200 злота.