Женска фудбалска репрезентација Аргентине

С Википедије, слободне енциклопедије
Бразил
Лого репрезентације
НадимакLas Albicelestes (Небеско плаве)[1]
La Celeste y Blanca[2]
СавезCBF
КонфедерацијаКонмебол (Јужна Америка)
КапитенВанина Кореа
Највише наступаГабријела Јакобељис (120)
Најбољи стрелацГабријела Јакобељис (88)
Фифин кодARG
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 35 Стагнација (20. 8. 2021)[3]
Највиши27. (јун 2008.)
Најнижи38. (октобар 2003.)
Прва међународна утакмица
 Аргентина 3 : 2 Чиле 
(Сантијаго де Чиле, Чиле; 3. децембар 1993)
Највећа победа
 Аргентина 12 : 0 Боливија 
(Уберландија, Бразил; 12. јануар 1995)
Највећи пораз
 Немачка 11 : 0 Аргентина 
(Шангај, Кина; 10. септембар 2007)
Светско првенство
Наступи3. (први пут 2003.)
Најбољи резултатГрупна фаза (2003., 2007., 2019)
Олимпијске игре
Наступи1. (први пут 2008.)
Најбољи резултатГрупна фаза2008.
Копа Америка за жене
Наступи7. (први пут 1995.)
Најбољи резултатШампион (2006)

Женска фудбалска репрезентација Аргентине (шп. Selección femenina de fútbol de Argentina је женски фудбалски тим који представља Аргентину на међународним такмичењима и такмичи се у Конфедерацији фудбалских савеза Јужне Америке (Конмебол). Женска репрезентација је позната по надимку „La Albiceleste (Бело и небеско-плаве)“.

Женски фудбал у Аргентини остаје углавном у сенци мушкараца у погледу развоја игре и подршке навијача, у женским спортовима у Аргентини, хокеј на трави и одбојка су такође популарнији. Скоро сви њени чланови су били аматери све до 1991. године када је основан Кампеонато де футбол феменино (Campeonato de Fútbol Femenino) како би се повећала популарност фудбала међу женама у Аргентини.

Фудбалско ривалство Аргентина-Бразил у женском фудбалу се не може поредити са мушким с обзиром на велике разлике између обе земље, Бразил има јасну предност у међусобним мечевима и већ дуги низ година је домаћин конкурентске професионалне женске лиге, док ју је Аргентина недавно увела 2019. године.[4] Ипак, Аргентина прати Бразил на табели Конмебол.

Историја[уреди | уреди извор]

Свој први меч репрезентација је одиграла против Чилеа 3. децембра 1993, утакмица је завршена поразом од 3 : 2. Две године касније, Аргентина је остварила највећу победу над Боливијом, победивши са 12 : 0 у утакмици Јужноамеричког првенства за жене у фудбалу 1995. одиграној на стадиону Парке до Сабија. Аргентина је стигла до финала тог турнира, изгубивши од Бразила 2 : 0.

Тим је стигао до финала Јужноамеричког првенства за жене у фудбалу 1998. године, поново изгубивши од Бразила, овог пута резултатом 7 : 1 у Мар дел Плати. У полуфиналу су победили Перу на пенале резултатом 4 : 3, у регуларном делу и после продужетака резултат је био 1 : 1.

На Панамеричким играма 2003. тим је стигао до полуфинала, где је Бразил победио са 2 : 1 у тесном мечу. У мечу за бронзану медаљу Аргентина је изгубила од Мексика резултатом 4 : 1 и завршила на четвртом месту. Упркос недостатку улагања и интересовања, женска репрезентација је своје прво Светско првенство играла 2003. Извучене су у групи са Јапаном, Канадом и Немачком. Аргентина је изгубила сва три меча и само једном постигла гол.

Након свог дебија на Светском првенству, тим је остао непоражен у 14 мечева од 2005. до 2007. године, укључујући и Куп Јужне Америке 2006, где су победили Бразил у финалу са 2 : 0 и постали шампиони. Њихов низ се завршио када су изгубили пријатељски меч са Кином са 1 : 0 у јуну 2007. Три дана касније у узвратној утакмици је победила Кину истим резултатом. Пошто је тим освојио Куп Јужне Америке, била су велика очекивања за Светско првенство 2007. које се игра у Кини. Међутим, екипа је поново изгубила све мечеве, укључујући и рекордни пораз од Немачке резултатом 0 : 11.

Са титулом Јужноамеричког купа 2006, тим се квалификовао за Летње олимпијске игре 2008, њихов деби на Олимпијским играма. Аргентина је завршила на последњем месту без бодова и само једним постигнутим голом, иако је примљено мање голова него на Светском првенству претходне године.

Тим се вратио да игра на Јужноамеричким играма 2014. са новим тренером Луисом Никозијом, изгубивши у првом мечу од Чилеа 1 : 0, али је победио Боливију 4 : 0 и пласирао се у полуфинале, где је победио ривала Бразил, на пенале после нерешеног резултата 0 : 0. У финалу су освојили златну медаљу победом од 2 : 1 против Чилеа, што је значило да су освојили свој први турнир од Купа Јужне Америке 2006.

На Копа Америка Феменина 2014, тим је завршио на другом месту у својој групи, иза Бразила, са три победе и једним поразом, и квалификовао се за завршну фазу. Два најбоља тима у финалној фази квалификовала су се за Светско првенство за жене 2015. и Летње олимпијске игре 2016, а трећепласирани тим се квалификовао за плеј-оф Конкакаф-Конмебол за квалификације за Светско првенство. Аргентина је завршила на последњем месту у финалној фази и пропустила Светско првенство и Олимпијске игре.

Током 2016. године тим „ефективно“ није постојао.[5]

У 2018, Аргентина је завршила на трећем месту на Копа Америка, што их је квалификовало за плеј-оф Конкакаф-Конмебол. Аргентина је у новембру 2018. победила четвртопласирану на првенству Конкакаф, Панаму, у двомечу плеј-офа за пласман на Светско првенство у фудбалу за жене 2019. У дебију тима, успеле ремизирале су 0 : 0 против Јапана, бившег шампиона ФИФА Светског првенства за жене 2011, и стекле свој први бод на било ком Светском првенству за жене. Следећи меч је био тесан пораз од Енглеске резултатом 1 : 0, а затим реми 3 : 3 са Шкотском, након што су губили резултатом 3 : 0 25 минута пре краја. Иако се Аргентина није квалификовала у нокаут фазу, оставили су добар утисак са два ремија и једним поразом, чиме је турнир завршила на трећем месту у групи.[5]

Аргентина 2015

Достигнућа[уреди | уреди извор]

  Шампион    Другопласирани    Треће место    Четврто место  

Светско првенство за жене[уреди | уреди извор]

Светско првенство у фудбалу за жене резултати
Година Рез. Ута Поб Нер Изг ГД ГП
Кина 1991. Није учествовала
Шведска 1995. Није се квалификовала
Сједињене Америчке Државе 1999.
Сједињене Америчке Државе 2003. Групна фаза 3 0 0 3 1 15
Кина 2007. Групна фаза 3 0 0 3 1 18
Њемачка 2011. Није се квалификовала
Канада 2015.
Француска 2019. Групна фаза 3 0 2 1 3 4
АустралијаНови Зеланд 2023. Није играно
Укупно 3/8 9 0 2 7 5 37
Светско првенство у фудбалу за жене историја
Година Коло Датум Противник Резултат Стадион
Сједињене Америчке Државе 2003. Групна фаза 20. септембар  Јапан Изг 0 : 6 Стадион Хисторик кру, Коламбус
24. септембар  Канада Изг 0 : 3
27. септембар  Немачка Изг 1 : 6 Стадион РФК, Вашингтон
Кина 2007. Групна фаза 10. септембар  Немачка Изг 0 : 11 Стадион Хонкоу, Шангај
14. септембар  Јапан Изг 0 : 1
17. септембар  Енглеска Изг 1 : 6 Стадион Ченгду, Ченгду
Француска 2019. Групна фаза 9. јун  Јапан Нер 0 : 0 Парк принчева, Париз
14. јун  Енглеска Изг 0 : 1 Стадион Осеан, Авр
19. јун  Шкотска Нер 3 : 3 Парк принчева, Париз

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре резултати
Година Рез. Ута Поб Нер Изг ГД ГП
Сједињене Америчке Државе 1996. Није се квалификовала
Аустралија 2000.
Грчка 2004.
Кина 2008. Групна фаза 3 0 0 3 1 5
Уједињено Краљевство 2012. Није се квалификовала
Бразил 2016.
Јапан 2020.
Укупно 1/7 3 0 0 3 1 5

Копа Америка у фудбалу за жене[уреди | уреди извор]

Копа Америка за жене рекорд
Година Рез. Ута Поб Нер Изг ГД ГП
Бразил 1991. Није учествовала
Бразил 1995. Другопласирани 5 3 0 2 18 11
Аргентина 1998. Другопласирани 6 4 1 1 18 9
Перу 2003. Другопласирани 5 3 1 1 17 6
Аргентина 2006. Шампион 7 6 1 0 21 1
Еквадор 2010. Четврто место 7 3 1 3 7 7
Еквадор 2014. Четврто место 7 3 1 3 11 10
Чиле 2018. Треће место 7 4 0 3 15 14
Укупно 7/8 44 26 5 13 107 58

Панамеричке игре[уреди | уреди извор]

Панамеричке игре резултати
Година Рез. Ута Поб Нер Изг ГД ГП
Канада 1999. Није се квалификовала
Доминиканска Република 2003. Четврто место 4 1 0 3 7 11
Бразил 2007. Групна фаза 4 3 0 1 8 5
Мексико 2011. Групна фаза 3 0 1 2 3 6
Канада 2015. Групна фаза 3 0 1 2 3 7
Перу 2019. Другопласирани 5 3 2 0 8 1
Укупно 6/6 19 7 4 8 29 30

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „¡Furor por la Albiceleste!”. AFA. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Приступљено 7. фебруар 2018. 
  2. ^ „La Celeste y Blanca en el corazón”. AFA. Архивирано из оригинала 07. 02. 2018. г. Приступљено 6. фебруар 2018. 
  3. ^ „The FIFA/Coca-Cola Women's World Ranking”. FIFA. 20. 8. 2021. Приступљено 20. 8. 2021. 
  4. ^ „Se firmó el acuerdo para que el fútbol femenino sea profesional en Argentina”. infobae (на језику: шпански). 16. 3. 2019. Приступљено 2021-11-14. 
  5. ^ а б Chapman, Caroline (19. 6. 2019). „Women's World Cup: How Argentina lost their team – and then fought back”. BBC Sport. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]